Општина Стара Пазова се налази у Војводини у средишту источног Срема заузимајући 9,5% територије ове регије, а у јужном делу АП Војводине заузимајући 1.6% покрајинске територије. По свом географском положају налази се на северном делу Републике Србије. Њена територија простире се на површини од 351 км², где живи 65.792 становника према попису из 2011. године. Општина интегрише девет административних насеља: општинско средиште Стару Пазову, затим Нову Пазову, Старе Бановце, Нове Бановце, Белегиш, Сурдук, Голубинце, Војку, Крњешевце и једно формално насеље Петровић салаш.
Омеђена је територијама општине Инђија на северу, општине Рума на западу, општине Пећинци на југозападу, а на југоистоку и југу са београдским подручјем. Источну границу општине представља ток реке Дунав у дужини од 24 км. На пола пута између два највећа града у земљи, између “свињског” и “винског”, а у свом “рузмаринском” Срему налази се општина Стара Пазова.
Одликује је врло повољан туристичко-географски положај јер је смештена отприлике на средини пута Београд – Нови Сад, од главног града државе удаљена је свега 30 км, а од административног центра Новог Сада 40 км. Територија општине Стара Пазова једна је од ретких у Србији коју прожимају сва три еврокоридора: Е-70 (Београд – Загреб), Е-75 (Београд – Нови Сад) и коридор ВИИ који представља река Дунав. Кроз старопазовачку општину и непосредно поред ње пролази неколико путева од регионалног и локалног значаја од којих је најважнији правац М 22/1 који повезује Београд и Нови Сад и свима је познат под називом “Стари новосадски пут”. Кроз општину пролази пруга Београд – Нови Сад – Будимпешта и Београд – Загреб, која иде западном периферијом места. Повољан саобраћајно – географски положај употпуњује и близина међународног аеродрома „Никола Тесла“ који је од центра општине удаљен 25 км, што представља и могућност комбиновања различитих видова саобраћаја: друмски, железнички, речни и ваздушни. Локални положај територије Општине одређен је топографијом и микроположајем. Њен већи део је ситуиран на лесним морфолошким облицима, а мањи у приобалном појасу Дунава. С обзиром да се лесна зараван завршава одсецима у кориту Дунава, ту су и највиши облици рељефа на територији Општине до 120 м апсолутне висине. Најнижа морфолошка тачка на територији Општине је и најнижа тачке сремске лесне терасе тзв. Крњешевачка депресија, 75 м надморске висине. Површина општине је неправилног облика и издужена је правцем југозапад – североисток. Простор општине морфолошки се диференцирао на Подунавски: Белегиш, Сурдук, Стари и Нови Бановци и равничарски део: Стара и Нова Пазова, Голубинци, Војка и Крњешевци.
Математички положај општине одређен је координатама: 20° 22’ источне географске дужине и 45° 06’ северне географске ширине. Северна административна граница општине према Инђији прати 45. паралелу која полови северну хемисферу. Општина са девет места успостављена је 01.04.1963. године. Крајем 1964. године изашао је Закон о формирању месних заједница, а од 01.01.1965. године је ступио на снагу. Такав вид организања месних заједница траје и данас. Општина Стара Пазова се одликује мултиетничношћу, милтирелигијском и културном разноликошћу.
Литература:
Др Слободан Ћурчић, Општина Стара Пазова, географска монографија, Нови Сад, 1984.
Под руководством Проф. Др Србољуба Стаменковића, Географска енциклопедија, насеља Србије, ИВ, С-Ш, Географски факултет, Београд, 2002.
Драгана Матијевић, Просторно-функционална повезаност насеља општине Стара Пазова са урбаним системом Београда, Географски институт “Јован Цвијић”, САНУ, Београд, 2009.
Са сајта: Републичког завода за статистику – Упоредни преглед становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002 и 2011.год.
Галерија фотографија:
