Прва православна богомоља у Сурдуку била је од плетера, са иконостасом који су осликали зографи уметници, а подигнута је била 1746.године. Садашњи храм Светог оца Николаја (22. мај) налази се у улици Брђанска бр. 4 у Сурдуку. Саграђен је 1816. године, захваљујући залагању проте Василија Николајевић, који је приложио мермер за западна врата. Исте године, мермер за јужни и северни улаз прибавили су трговац Петар Вујевић и Јован Савић. Часну трпезу поклонила је Марија Вујевић супруга Петра Вујевића 1818. године.

Црква у Сурдуку је једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом на источној страни и звоником изнад западног дела. Покривена је двосливним кровом. Фасаде су рашчлањене високим соклом, пиластрима између којих се налазе степенасто увучене нише и профилисани поткровни венац. Олтарска апсида је рашчлањена лизенама. Апсида има три лучно завршена прозора. Северна и јужна фасада имају по један лучно завршен отвор и три лучно завршена прозора. На западној фасади у средини је лучно завршени отвор са двокрилним вратима украшеним биљном орнаментиком. Врата су фланкирана степенасто увученим пиластрима који се завршавају јонским капителима. Изнад врата је лучно завршени прозор изнад којег је профилисани венац. Изнад венца у средишњем делу је троугласти тимпанон. У висини прозора са обе стране су полукружне нише. На бочним странама грађевине су пиластри. Звоник има два спрата.У средини првог спрата је окулус. Лево и десно од звоника постављене су симетрично по две вазе. Други спрат звоника на свакој страни има по један лучно завршени прозор. Изнад сваког прозора је сат.

Познати карловачки дрворезац Марко Вујатовић је за ову светињу, од 1816. године (Конзисторијски архив, бр. 121/1816), израдио певнице, двери и столове, док је иконостас извео од 1822. године. На класицистичкој олтарској прегради, непознати аутори су на даскама насликали 39 икона.Веома се мало зна и о вредном живопису на унутрашњим зидовима и сводовима храма, где су представљени Бог Отац, Господ Исус Христос, Јеванђелисти, “Наручје Аврамово”, Света мајка Ангелина, Преподобна мати Параскева, Свети краљ Милутин и Свети краљ Стефан Дечански. Иконостас припада типу вишеспратних олтарских преграда. Подела иконостаса извршена је у хоризонталним зонама а у зависности од распореда икона. На иконостасу доминирају класицистички мотиви. У соклу су масивни стубови са једноставно профилисаним базама. Изнад ових стубова налазе се канеловани стубови који фланкирају престоне иконе. Стубови су обавијени венцима храстових листова и ружа. Завршетак стубова чине композитни капители. Прва зона се завршава профилисаним венцима. Престоне иконе имају скулптоване оквире чија се декорација састоји од биљних геометријских мотива. Простори изнад престоних икона су богато скулптовани. Декорација се састоји од ваза са ружама и бочно постављеним волутама (Простори изнад престоних икона Св. Николе и Св. Јована). У просторима изнад престоних икона Богородице и Христа у средини је круна, а лево и десно су волуте са цветним мотивима.

Царске дверти су такође богато обрађене. У доњем делу испод овалних медаљона са представом Благовести постављене су симетрично гранчице са храстовим листовима савијеним у волуте. Изнад медаљона су вазе обрнуто постављене из којих излазе руже. Бочно од ваза су гранчице са храстовим листовима који се савијају у волуте. Изнад медаљона су вазе обрнуто постављене из којих излазе руже. Бочно од ваза су гранчице са храстовим листовима које се савијају у волуте.

Бочне двери су на сличан начин обрађене као и царске. Овални медаљони са стојећим фигурама архиђакона Св. Стефана и арханђела Св. Михајла имају профилисане оквире. Двери су лучно завршене. Око медаљона су гранчице са храстовим листовима који се у доњем делу савијају симетрично на обе стране у волуте. У центру сваке волуте је по једна розета. У горњем делу изнад медаљона је по једна ваза са високом стопом. Са обе стране вазе излази по једна гранчица која се савија у волуте.

Друга зона у којој су смештене композиције празника издвојена је од прве и треће зоне профилисаним венцима. У средини ове зоне је композиција Св. Тројице – Крунисање Богородице, која је фланкирана канелованим стубовима. Стубови су обавијени гранчицама са храстовим листовима и ружама. Завршавају се композитним капителима. Остале иконе са представом празника међусобно су одвојене пиластрима. Предња страна пиластера је скулптована. Простори изнад лучно завршених икона испуњени су вазама из којих излазе гранчице са храстовим листовима које се савијају у волуте, розетама и букетима од два цвета.

У трећој зони изнад овалног медаљона са стојећом фигуром је Распеће са медаљонима Богородице и Св. Јована Богослова. Лево и десно у два реда распоређени су медаљони са стојећим фигурама апостола и пророка. Медаљони имају профилисане оквире и међусобно су повезани гранчицама са храстовим листовима и гранчицама савијеним у волуте са розетом у средини.

Седиште владичанског престола је фланкирано масивним стубовима изнад којих су пиластри чија је предња страна скулптована биљном и геометријском орнаментиком. Изнад пиластера су паралелни профилисани венци подухваћени на бочним странама конзолицама. Изнад венца је акротерија која се завршава круном и вазама симетрично постављеним на ивицама. На полеђини престола је простор изнад лучног завршетка иконе, испуњен је вазом са букетићима ружа и гранчицама са храстовим листовима које се савајају у волуте. Класицистичка резбарија иконостаса, владичанског престола и певница, спадају међу боље радове Марка Вујатовића. Певнице (две) симетрично су постављене у плитке певничке просторе лево и десно под првим сводом. Певнице имају по шест седишта изнад којих је балдахин са таласастим венцима. Изнад баладахина су акротерије. Свака акротерија има овални медаљон у средини, који је уоквирен храстовим листовима. Скамије (две) имају предњу страну конвексну. Горња ивица скамије је профилисана. На ивицама су пиластри који се завршавају капиталима украшним волутама. После Другог светског рата, сурдучки парох Мирко Жеравић украсио је јужну певницу приказом Давидове победе над Голијатом. У раскошном архијерејском трону изложена је и стара зографска икона Светог оца Николаја, у којој је, по предању, похрањена и честица моштију овог свеца. Од старина, овде се чувају московски октоих из 1712., још један из 1764., Псалтир из 1766., ирмологија из 1759., дванаест минеја из 1848.године и друга богослужбена издања. Нови торањ цркве сазидан је 1990. године.У храму и око њега нема гробних места, док је пред самом портом постављен споменик страдалцима из Другог светског рата. Пространи парохијски дом у Сурдуку, изграђен је половином XИX века, тешко је оштећен за време Другог светског рата, а обновљен је од 2007. године. Стари Светосавски дом реновиран је 2004. године.

Решењем завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица бр. 173 од 29. 06. 1977. године црква Светог Николе је проглашена за споменик културе.

Литература:
Текст о цркви Светог оца Николаја је неопубликован материјал Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица, кустос Мирјана Лесек,1977.
Срђан Ерцеган, Споменица владичанства сремског, Сремски Карловци, 2014.