Споменик НОБ-у (Светионик)

Споменик НОБ-у (Светионик) на Дунаву у Сурдуку  је врста непокретног културног добра: знаменито место на основу Одлуке Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица бр. 214 од 12.11. 1976. године. Дело је  југословенског и српског вајара и скулптора Јована Солдатовића  (1920-2005) из Новог Сада. На Градини, са које се пружа поглед на другу обалу Дунава и бескрајну ширину банатске равнице, данас стоји спомен-обелиск који симболише збивања из историје Другог светског рата. Наиме ту испод Градине било је у току рата место за одржавање веза Срема и Баната, за пребацивање партизана и родољуба.
За овај текст коришћена је документација Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица
Лит: Никола Ристивојевић, Срем туристички водич, Туристички савез среза Сремска Митровица, 1965.

Споменик палим борцима НОБ-а

Споменик палим броцима НОБ-а испред Српске православне цркве у центру села подигла је родбина погинулих бораца НОБ-а. “Овај споменик у знак дубоке захвалности и сећања подижу родитељи и родбина погинулих уз помоћ Народног фронта среза Бегејског”. Овај споменик спада у меморијалне комплексе, споменике и спомен обележја и налази се под заштитом државе.

За овај текст коришћена је документација Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица

Споменик на Маринковићевом салашу

У атару села Сурдук на Маринковићевом салашу за време Другог светског рата партизани су се сусретали и договарали како би се борили против окупатора и домаћих издајника. На салашу се формирао Подунавски партизански одред који се после спојио у Војвођанску бригаду. На том месту подигнут је 1981. године споменик који има симболику руковети (букета) жита, а дело је мастер вајара Јана Ступавског из Старе Пазове. Споменик је направљен од вештачког бетона висине 4,2 м. До њега постоји стаза дужине 320 м направљена у облику дршке сунцокрета од камених коцки познатијих као турска калдрма у облику руже сунцокрета. Око споменика је било 23 стубића за седење која су била предвиђена за ђачке посете како би се на лицу места одржао час историје. Некада је постојао и рељеф идентичне куће испод које је била база, направљен од бронзе у реалистичком стилу.
Текст написан на основу казивања професора Јана Ступавског из Старе Пазове, јануара 2017.год.