Revir – Gajić bara – Stara Pazova

Gajić bara se nalazi u ulici Kamenjareva bb u Staroj Pazovi i predstavlja veštačko vodno telo, tačnije stari kop koji je nekad služio za eksploataciju gline i lesa za potrebe staropazovačke ciglane. Naziv  „Gajićka“ dobila je po staropazovačkoj porodici Gajić koja je izgradila ciglanu.  Duži niz godina nije u funciji, a bara se već godinama koristi kao odmorište za pecaroše. Obale su delimično obrasle trskom i barskim rastinjem. Bara je poribljena, a okolno stanovništvo ovde dolazi na ribolov i rekreaciju. Baru vodom hrane podzemne vode iz freatske izdani, ali i atmosferske vode, mada sam kvalitet i nivo vode često oscilira.
Gajić bara obuhvata 5 hektara zemlje i 5,8 hektara površine pod vodom. Ovde se nalaze zaštićene i strogo zaštićene vrste kao što su labud grbac (signys olor) i mali vranac (phalacrocorax pigmeys).
Na bari je moguće pecati uglavnom babušku, a u manjoj meri i šarana, linjaka, soma, kedera, bandara, štuku i smuđa. Komleksom upravlja Udruženje sportskih ribolovaca Eko ribolov-Stara Pazova.

Belegiške ade – Belegiš

Belegiške ade ime su dobile po selu Belegiš. Naselje Belegiš se nalazi u istočnom delu Srema, na desnoj obali Dunava, oko 36 kilometara severno od Beograda. Smešteno je na teritoriji opštine Stara Pazova, sa oko 3000 stanovnika. Na samom toku Dunava koji se proteže pored Belegiša nalazi se više ada (rečnih ostrva), koje su i dan danas prave male rečne oaze za kampere i ljubitelje prirode, reke i ribolova.
Belegiške ade čine turistikči kuriozitet, a svakako su i najatraktivnije i najkvalitetnije destinacije za kupače i nautičare ovog dela Srema i Banata. Ade se nalaze na Dunavu između Belegiša na sremačkoj i Preliva na banatskoj strani. Na većoj adi se nalazi velika peščana plaža koja ni najmanje ne zaostaje za onima na moru, koju krasi peščano dno i drveće koje daje hlad za odmor, što čini ovaj štrand zaista izuzetnim.
Velika ada je najveća ada na ovom delu dunavskog toka od Banovaca do ušća Tise. Na severnom kraju ade nalazi se vrlo popularna i posećena plaža. Na istočnoj strani ade, nalaze se dva do tri rukavca, pogodna za pristajanje i ribolov. Između istočne obale ade i leve obale Dunava, odnosno Velike i Male ade je takozvana pličina pogodna za vožnju glisera, skutera i skijanje na vodi.
Mala ada pripada grupi manjih ostrva, koje se nazivaju Formoza. Vrlo pogodna za pristajanje brodova, sa lepim peščanim plažama i mestima za kampovanje.

Oaza prirode–pešačko–rekreativna staza – Belegiš

U okviru prelepog područja u Belegišu, na samoj obali Dunava, uređena je pešačka staza kako bi ljubiteljima prirode približili lepote ovog zaista unikatnog i prirodnog bisera naše opštine. Staza je dužine 10 km i osmišljena je da pokrije sve najlepše što ovo mesto ima da ponudi. Polazna tačka staze nas vodi kroz prerijsku vegetaciju dok se sa desne strane nalaze zakonom zaštićene zanimljive geološke formacije – lesne zaravni koje su takođe stanište mnogobrojnih retkih vrsta ptica. Dalje kroz šumsku vegetaciju staza nas vodi na prelepu baru Petrinci, posle koje se stiže u drugi deo šume, da bi na kraju izašla na poljski put. Nekoliko kilometara kasnije, izlazi se na sam Dunav kroz takođe manji šumski deo, da bi se posle izlaska iz tog dela glavnim stazama vratili na polaznu tačku. Cilj ove staze je promovisanje prirodnih lepota našeg okruga, planinarenja, zdravog života kao i povećanje turističkog potencijala opštine Stara Pazova. Staza je izrađena u saradnji PSD Stara Pazova sa lokalnom fondacijom Stara Pazova, koja je usvojila projekat Oaze prirode Belegiš i finansijski pomogla izradu istog.
E-mail: info@psdstarapazova.com
Sajt:https://psdstarapazova.com

Vagani – Golubinci

Vagani su voćnjaci i vinogradi smešteni u sred pitome sremske ravnice, na krajnjem obodu Fruške gore, što je pogodovalo uzgoju ovih kultura. Predstavljaju tradicionalno izletište Golubinčana, a ime se poneli po potesu Vagani u kojem se nalaze. Ovo je mirna i autentična prirodna sredina sa 15 pudarskih kuća, bez vode i struje kao nekaka davno. Tokom proleća i leta ovde je neizbežna trpeza od vinogradarskih breskvi, krušaka, jabuka, grožđa, ruzmarinske rakije, i nezaobilaznog pudarskog bećarkog paprikaša. Tišinu ponekad remete plašila i klepetuše, i drenov štap koji služe kao odbrana od štetočina.