Бела топола

Стабло „Беле тополе код Старе Пазове“ ( Populus Alba L.) налази се на путу између Старе Пазове и Старих Бановаца и представља ботанички споменик природе од 1983. године, III категорије као значајно природно добро и регистровано је у Централном регистру заштићених добара у Заводу за заштиту природе Србије у Новом Саду. Положај стабла одређен је географским координатама 44°59’14’’ Н северне географске ширине и 20°12’30’’ Е источне географске ширине по Гриничу. Надморска висина споменика природе је 84 м н.в., висина стабла је 35 м, висина дебла на 1,30 м је 3,00 м, распон крошње је 32 м, док је обим стабла на прсној висини 6,50 м. Бела топола самоникло расте само на северној полулопти, док је на јужну пренета вештачким путем. Распрострањена је по свим наплавним земљиштима низина, уз велике реке од Алтанског океана до Африке. Биљка је дводома и цвета у марту – априлу. Старост Беле тополе код Старе Пазове процењује се на око 110 година, а стабло може доживети и 300 година, што је физиолошки максимум ове врсте. Стабло у Старој Пазови због својих изванредних димензија, лепотом хабитуса, виталношћу и старошћу представља један, веома редак, капиталан примерак ове аутохтоне врсте дрвећа у Војводини. Према древној митологији, Бела топола је посвећена Херкулесу јер је уништио Какуса (ватрено чудовиште, син Вулкана) у пећини на Авентинском брду које је било прекривено овим дрвећем и у моменту његовог тријумфа ограничио је врх брега гомилом Беле тополе, као доказ његове победе.

Литература: Студија Споменик природе „Бела топола код Старе Пазове“, Нови Сад, 1999.
Захваљујемо се на помоћи Одељењу за инспекцијске послове и комуналну делатност општине Стара Пазова

Related posts