Петровић Салаш је мало мајурско насеље у Војводини у Сремском округу у општини Стара Пазова. Формирано је после Другог светског рата на старом Петровићевом салашу, 8 км североисточно од Старе Пазове. Комплексност у изучавању насеобина општине Стара Пазова, представља хетерогеност њене насеобинске структуре. Осим административних насеља у Општини су ситуирана и формална насеља која су без правно-статистичког статуса.

Насеље Петровић Салаш је вештачки формирано насеље на пољопривредном имању у функцији пољопривреде. Салаш је добио назив према првобитном власнику имања Сави Петровићу, а његовим одузимањем средином XX века, формирана је пољопривредна економија на којој је изграђено педесет станова са двојним кућама.

Како формална насеља нису обухваћена пописом становништва, нема тачних података о броју његових житеља, а једини валидан податак добијен од локалних органа јесте број од 108 бирачких гласова. Ова микронасеобина, како је грађена за потребе пољопривредних радника има искључиво стамбену функцију, тако да не поседује ни један јавни објекат. Иако се налази у атару Белегиша, ово насеље саобраћајно комуницира једино са Старом Пазовом од које је удаљено 9 км.

Литература:
Др Слободан Ћурчић, Општина Стара Пазова, географска монографија, Нови Сад, 1984.
Хроника Белегиша, Сретеније Зоркић, Петар Вукелић,Рума, 1985.
Др Слободан Ћурчић, Насеља Срема, географске карактеристике, Нови Сад, 2001.
Под руководством Проф. др Србољуба Стаменковића, Географска енциклопедија насеља Србије ИВ, С-Ш, Београд, 2002.
Драгана Матијевић, Просторно-функционална повезаност насеља општине Стара Пазова са урбанисм системом Београда, Географски институт “Јован Цвијић”, САНУ, Београд, 2009.

Галерија фотографија: