Мистериозни Масон из Старе Пазове
Масонство (Слободно Зидарство) је најстарије братство на свету. Нико не зна колико је тачно старо, вероватно да је настало од гилди (занатских удружења) каменорезаца који су у средњем веку градили замкове и катедрале. Масонство је постало формална организација 1717. године, кад је формирана прва Велика ложа. Слободно зидарство се појављује у Србији у последњим деценијама 18. века. Најпознатији масони код нас били су: Доситеј Обрадовић, кнез Алекса Ненадовић, Иво Андрић, Димитрије Давидовић, Михајло Пупин, Стеван Мокрањац, Сима Милутиновић Сарајлија, Ђорђе Вајферт, Михајло Вујић, Александар Белић, Краљ Петар… Код масона је одувек била битна дискреција јер су кроз историју били суочени са прогонима, а суштина слободног зидарства је да појединац може радом на себи и утицајем на своју околину да учини свет бољим и правреднијим. Након формирања нове државе, Краљевине ШС, обновљен је рад слободнозидарских ложа у Србији. Тада је 1924. године у Новом Саду дозвољено оснивање слободнозидарског венчића Стратимировић, а после две године Велика Ложа ШС Југославија одобрила је 1926. године и оснивање праве и потпуне ложе.
На годишњој Скупштини 1935. године, Велики мајстор је препоручио да се увођењем учитеља и професора у Братство, стварају пропагатори масонерије и бранитељи пред будућим генерацијама. Тада је као посебно срећан тренутак у животу Ложе 07.05.1935. године, означен пријем првог Словака, Владимира Вереша, лекара из Старе Пазове. На основу истраживања Јосипа Шосбергера „Масони у Војводини 1785 -1940.“ може се видети да је др Владимир Вереш напредовао у братству 04.05.1936. године када је добио повишење на II степен и 31.05.1938. године када је добио посвећење на III степен. На основу овога да се закључити да је постепено напредовао и да је имао највиши степен у чланству масона тј. био је мајстор масон. Такође се у истраживањима Шосбергера може видети да је на масонским састанцима током 1938. године као један од предавача био и Владимир Вереш који је говорио о масонерији код славенских народа. Ко је у ствари био лекар из Старе Пазове?
- Др Владимир Вереш
Владимир Вереш рођен је 5. јуна 1894. године у Угриновцима. Дипломирао је на Медицинском факултету у Бечу 1922. године. По завршетку факултета стажирао је као секундарни лекар жупанијске болнице у Великој Кикинди и два месеца као лекар – волонтер Дунавске болнице у Новом Саду. Од 1923. године радио је као приватни лекар, а од 1930. године постао је и први управник здравствене станице у Старој Пазови. Био је одликован краљевским орденом Светог Саве на предлог министра просвете Светозара Прибићевића 1. децембра 1924. године. Ожењен је био Анастазијом Плачков из Србобрана која је била из угледне и богате земљорадничке породице. Из тог брака рођена су два детета: Александар (1926-1992) по професији је био књижевник и Милан (1928-2019) по професији је био правник.
У извештају комисије за оцењивање државних службеника при надлежном Министарству за 1934. годину о тадашњем раду др Владимира Вереша стоји да је био примерно услужан, марљив, поуздан, вршио је дужност управника среске здравствене станице у Старој Пазови са одличним успехом и био је способан за самостално вођење среске здравствене станице. Био је предложен за оцену одличан. Говорио је словачки, српски, немачки и мађарски језик, а служио се француским и италијанским. У Старој Пазови је остао упамћен као један од марљивих, пожртвованих и врсних лекара. Преминуо је 08.06.1964. године у Старој Пазови, а сахрањен је на старопазовачком гробљу.
Текст писан на основу истраживања Миливоја Ковачевића
Захваљујемо се на помоћи хроничару Јанку Хорвату из Старе Пазове, господину Владимиру Верешу амбасадору у Министарству спољних послова Р. Србије и Народној библиотеци „Доситеј Обрадовић“ – Стара Пазова
Литература: Зоран Д. Ненезић „Масони у Југославији (1764-1980), 1984.
Јосип Шосбергер „Масони у Војводини 1785-1940“, Нови Сад, 2014.