У општини Стара Пазова природна вегетација заузима врло мале површине. Најчешће дрвенасте биљке на нашем простору су: јавор, брест, багрем, бреза, зова, врба, липа и топола. Шумска вегетација обухвата свега 4 км2, док ливаде, пашњаци и барско-мочварна вегетација заузима скоро 8 км2. Доминантан пејзаж на територији општине представљају оранице и друге пољопривредне површине, приближно 80%, док изграђене површине односно насеља, обухватају око 14 %. Слободне површине са природном вегетацијом захватају алувијалну раван Дунава, лесну зараван и лесну терасу. Читава алувијална раван је под самониклим растињем, а чине га најчешће шуме врбе и тополе, док у долини Будовара расту шумарци багрема или врбе.
Простори који се карактеришу као станишта аутохтоне флоре и фауне на овом подручју су веома ограничени и обухватају: дунавски лесни одсек, долину потока Будовара, јамуре односно цигланске баре у Старој Пазови, пашњаке код Крњешеваца, долину Љуковског потока код Голубинаца, као и друге мање површине.
На територији општине Стара Пазова налази се само један заштићени споменик природе. У питању је стабло Беле тополе код Старе Пазове, које представља изузетно леп и развијен примерак своје врсте. Споменик природе Бела топола налази се поред регионалног пута Р-106, Стара Пазова – Стари Бановци. Ово старо и лепо стабло налази се леве стране пута, из правца Старе Пазове, на око 50 метара од фабрике сладоледа “Nestle”.
Животињски свет је такође сиромашан. Оскудан биљни свет не дозвољава распрострањеност великог броја дивљачи и других животињских врста. Од дивљачи су најчешће заступљени зец, срна и фазан, који се ређе могу срести уз путеве, а чешће у ораницама и на простору алувијалне равни Дунава. Осим орнитолошког, значај лесног подручја уз обалу Дунава је веома висок и са аспекта заштите геонаслеђа Србије, јер се ради о лесним творевинама које се у том облику ретко где другде срећу у националним оквирима. Подручје је значајно за гнежђење, али и за сеобу и зимовање птица на Дунаву, тако да је то сада забележно око 120 врста птица.