Народи на овом простору успели су да очувају своје обичаје, традицију, гастрономске специјалитете, а самим тим и ношњу. Нарочито је интересантна словачка народна ношња, коју старије мештанке и дан данас свакодневно носе. Састоји се од шарених сукања, везених кецеља, штриканих прслука и панћушки, као и лепих колоритних марама.

Активи жена у нашој општини увелико негују старе рукотворине, чувајући их од заборава, попут хеклераја, штрикераја, везених стољњака, пешкира, куварица и сличних уметнина. Поред креативних радионица, које неке од актива и удружења грађана често организују, труде се да оставе у наслеђе старе традиционалне специјалитете: око села теста, надлацке, колаче на кур′зовину, крофне, резанце са маком, кифле. У скоро свим општинским местима постоји неколико удружења жена и удружења грађана: “Мимоза” Нови Бановци, “Волим Бановце” Бановци, “Јефимија” Сурдук, “Голубице” Голубинци, “Веселе Сремице” Голубинци, “Нова Пазова” Нова Пазова, УЖ КУД “Бранко Радичевић” и УЖ СКУД “Херој Јанко Чмелик”.

Бројна културно- уметничка друшта на територији општине Стара Пазова као што су “Дукат” из Старе Пазове, “Бранко Радичевић” такође из Старе Пазове, “Младост” из Нове Пазове, “Свети Сава” из Нове Пазове,”Бранко Марковић” из Сурдука, “Митанче” из Белегиша, “Славко Гајин” из Војке, “Голубинци” из Голубинаца, “Бранко Радичевић из Нових Бановаца , чувају и негују стари фолклор, игре, песме, музику, хорско певање и оркестре са територије Срема, Војводине, као и осталих крајева наше земље.

Хрватско културно-просвјетно друштво “Томислав” из Голубинаца је основано 2002. године, броји велики број чланова, а председник овог удружења је господин Влатко Ћаћић. Друштво чува од заборава старинске обичаје, традиционалну музику, фолклор и друге вредности. Такође организује разне манифестације од којих су најзначајније “Мачкаре” и “Вечери И ноћи Илије Жарковића Жабара”. Још једна од атракција по којима су познати јесте и приказ обичаја традиционалне Сремачке свадбе.

СКУД “Херој Јанко Чмелик” чува и негује културу, традицију и обичаје Словака из Старе Пазове. Представља најмасовније удружење не само у Војводини него и шире. Удружење се такође бави и позоришном уметношћу, фолклором, хором, оркестром, етнографским поставкама, издавањем календара и архивски збирки. Основано је 1948. године , као културно удружење, а 1956. године и званично носи назив Словачко културно уметничко удруђење “Херој Јанко Чмелик”. Културно-уметнички живот пазовачких Словака почео је још у XВИИИ веку, а удружило се и наступало је у виду хора 1870. године за прославу стогодишњице доласка Словака у Стару Пазову.

Стеван Видовић Брица – Паор и кочијаш, ирош и песник, витез тужног лика, Стевица Видовић Брица из Голубинаца, постао је одавно препознатљив по свом господствено –сремачком имиџу: црном шеширу и прслуку, уштирканом, увек белом кошуљом, ( “нит је снијег, нит су лабудови “), широким чакширама и навиксаним, изгланцаним као зифт црним папучама. У песништву, бекријању, витешким турнирима на којима је више од сто пута овај ритер учествовао са својим једнопрегом, што све заједно иде у рок службе коју он, по свом поетском узору, Мики Антићу, назива сремовање, наречени Брица тај занат никад није изучио, нити се њиме икад бавио. Деценијама салашоносталгичар Брица живи у свету снаша, салаша, бекрија, тамбурица и свој живот не може замислити без парадоша (парадног коња) и серсана (парадне коњске опреме), па ниједна коњијада и парада не може проћи без њега и његових чилаша, а своје учешће овај боем, сеоски ђилкош, песник и коњаник најављује увек истим стихом: “У мојој чаши касају чилаши.” Брица у својим песмама чува стари сремачки говор и стара минула времена.

Бранко Орешчанин –  је рођен 1949. године у Новим Карловцима. Сликарством се бави од малих ногу, а професионално од 1969. године. Излагао је до сада на 30 самосталних и више од 200 групних изложби у земљи и иностранству. Ућесник је више ликовних колонија и добитник је неколико сликарских награда. Сликарско опредељење му је реализам са примесама експресионизма у техникама уља на платну, акварела и цртежа. Аутор је књига са сликама о Срему, Војводини и Старој Пазови. На својим сликама чува дух прошлости, познатих личности овог краја и изглед некадашњих улица и кућа. Живи и ствара у Старој Пазови.

Ана  (дев. Куљхави ) Очовај рођена је 16. фебруара 1950. године у сељачкој породици од оца Павела и мајке Ане. Већ у основној школи истицала се својим сликарским талентом, а њени  радови често су завршавали на разним школским изложбама. Још као мала  гледала је, учила и дивила  се радовима ујака који је био познати пазовачки молер . Већ у тим годинама јавила се жеља да слика на платнима.  Да не постоје препреке када нешто волите, говори  и то да је Ана и поред рада у фирми „Инеx Лифам“  налазила слободног време за уметност,  осликавајући  масном бојом ношње и обичаје пазовачких Словака на керамичким тањирима. Велика подршка у раду  био јој је супруг који је изненада преминуо 2011. године  и у том тренутку тешко је преживљавала самоћу. Како би употпунила своје слободно време и скренула мисли,  поред сликања Ана се посветила  изради ручних радова, пирографији  и шивењу лутака (сувенира)  у пазовачкој словачкој ношњи .  И поред свега сликање је њена највећа љубав из детињства тако да данас највише пажње посвећује сликању на: платну, дрвету, тањирима, часама, тиквицама, варјачама итд. Велико интересовање владало је за њене радове приликом представљања Старе Пазове на Сајму туризма у Београду као и на “Данима Војводине” у Подгорици. Чланица је удружења пазовачких жена, удружења ликовних уметника у Старој Пазови, слика за галерију Бабка из Ковачице а њени радови били су изложени на бројном изложбама у земљи и иностранству.