Зграда грађанске архитектуре

Зграда се налази у улици Краља Петра И број 146, ово је издужена приземна грађевина са дрвеним тремом подигнута је на благом узвишењу на самом улазу у село. Једноставан трем се састоји из шест дрвених стубова, а улаз је смештен у левом делу објекта. Иако не располажемо подацима о овој грађевини, њен карактеристичан изглед и положај у односу на село упућује на мензулане- поштанске станице и одморишта који су током XВИИИ и XИX века подизани дуж значајних путева у тадашњој Аустријској монархији. Организација преноса писама почивала је на мрежи поштанских станица-мензулана, у којима су гласници могли да изврше замену коња и да се на кратко одморе. Мензулане су, поред главних путева, биле распоређење у насељима чији је распоред био условљен раздаљином коју коњ може прећи а да се претерано не замори. Мензулана се обично састојала од објекта, односно поштанске станице, штале за коње, сеника, појила за коње и ограђеног дворишта. Под заштитом државе налази се парцела на којој се налази објекат, суседне парцеле и парцела улица наспрам њих. Овај објекат представља један од ретких сачуваних примера мензулане у Срему. Собзиром да у Срему постоји још свега три сачувана објекта исте намене, у Руми, Бешки и у Новим Бановима мензулана у Белегишу представља значајан историјски споменик који сведочи о почецима и развоју саобраћаја и комуникације у крајевима северно од Саве и Дунава.

Лит: Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица, Услови и мере заштите непокретног културног наслеђа за потребе израде плана генералне регулације насеља Белегиш, 2014.

Часни крст

Споменик на почетку улице Вере Мишчевић је само подножје крста подигнутог 1868.године. Овакви споменици су углавном постојали у сваком селу на раскрсницама, а према народном веровању они би штитили село од разних недаћа.

На источној страни споменика је текст:

Крст је часни наше спасење

наша слава и избављење,

он је наша света силна моћ,

хришћанска најјача помоћ.

На западној страни споменика је текст:

Часном крсту ми се поклањамо

и на силу свету ослањамо.

Лит: Милорад Бабић, Водич кроз Белегиш, Батајница, 2002.

Зграда Месне канцеларије

Зграда Месне канцеларије је приземна грађевина у улици Краља Петра И број 38. Представља карактеристичан пример уплива елемената тзв. грађанске архитектуре која је крајем  XИX и почетком XX века почела да осваја сремска села. Саграђена је у духу европске традиције академизма и првобитно је имала искључиво стамбену намену. Овако конципиране грађанске куће су имале улаз са дворишне стране. Оригинална фасада била је подељена на четири скоро идентична сегмента са по једним паром прозора који су се међусобно разликовали само по облику натпрозорних елемената. Посматрано с лева на десно, прва два пара прозора су вероватно имала лучно обликоване натпрозорнике, док су друга два имала троугаоне. Објекат је под заштитом државе а заштићена је околина: парцела на којој се налази објекат, суседне парцеле и парцеле улица наспрам њих. Стога је овај објекат  интересантан пример овог типа архитектуре.

Лит: Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица, Услови и мере заштите непокретног културног наслеђа за потребе израде плана генералне регулације насеља Белегиш, 2014.

Зграда парохијског дома

Зграда парохијског дома у улици Краља Петра И бр. 17 је објекат који се налазио у власништву породице Мауковић која је иницирала подизање капеле на месном гробљу. Свештеничка породица Мауковић је своје целокупно имање, заједно са кућом и капелом на гробљу, завештала српској православној цркви у Белегишу. Зграда  парохијског дома је издужени објекат наткривен тросливним кровом и има осам правоугаоних прозора до улице. Фасада је изведена са скромном декорацијом, израженој у плиткој малтерској пластици која уоквирује прозоре. Овај препознатљиви архитектонски-грађевински склоп указује да је зграда настала највероватније у првој половини XИX века. Цела околина око зграде се налази под предходном заштитом Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици.

Лит: Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица, Услови и мере заштите непокретног културног наслеђа за потребе израде плана генералне регулације насеља Белегиш, 2014.

Кућа грађанске архитектуре

Кућа се налази у улици Краља Петра И број 24, представља једини пример архитектуре модерне у насељу Белегиш,  а подигнута је вероватно у међуратном периоду. Карактерише је симетрична подела са централно постављевним колско-пешачким пролазом који је затворен дрвеном капијом. Улаз је наглашен у виду плитког ризалитета и фланкиран имитацијом квадера. Лево и десно од улаза су постављена по два прозора. Објекат је надвишен једноставном атиком. Под заштитом државе налази се парцела на којој се налази објекат, суседне парцеле и парцела улица наспрам њих. Нови архитектонски стилови су тешко и споро продирали у сеоску средину тако да овај објекат представља интересантан пример нових стандарда у градњи и начину живота једног сеоског домаћинства.

Лит: Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица, Услови и мере заштите непокретног културног наслеђа за потребе израде плана генералне регулације насеља Белегиш, 2014.

Споменик борцима и жртвама Другог светског рата

Споменик је посвећен мештанима Белегиша који су страдали у Другом светском рату. Величине је 8,15×5м, на предњем делу основе споменика се налази бронзани рељеф са представом стрељања жртава а са задње се налази спомен плоча у бронзи са именима страдалих. На врх споменика је постављена бронзана фигура младића са пушком у десној и уздигнутом руком. Фигура је висока 3 м, а споменик је рад вараја Лукића, подигли су га мештани села 1956.године.

Лит: Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица, Услови и мере заштите непокретног културног наслеђа за потребе израде плана генералне регулације насеља Белегиш, 2014.

Спомен обележје убијеним родољубима

Споменик представља обележје где су Старобановачки жандарми – изроди народа, варварски поубијали 22 родољуба 25. фебруара 1943. године. У послеподневним часовима 25. фебруара 1943. године фашисти су се повлачили за Стару Пазову. Мобилисали су преко 30 запрежних кола у која су утоварили опљачкано и на кола је потоварено око 60 белегишких талаца да бих их отпремили у разне логоре и на принудне радове. Старобановачки жандарми на челу са злогласним наредником Блажом за запрежним колима,  пешице су терали 22 родољуба осуђена на смрт. Крвнички су их уплели у жице и тако онеспособљене на путу их тукли и мучили. Када су прегазили ћуприју преко нерегулисаног канала „Будовар“ који Белегишани зову „аБра“ због тршћака и рогоза, крвници са жртвама су застали, запреге су ишчезле и то су били задњи тренуци од живота до смрти. Измрцварене и физички онеспособљене родољубе крвници су хватали, привлачили их ближе обали и сваком пуцали у потиљак, затим би жртве одбацили у воду. Лица жртава су била унакажена, по њима жртве се нису могле препознати. Жртве су биле залеђена у води канала. Фашисти су мислили да ће овим варварским поступцима заплашити народ Белегиша.

Лит: Богомир-Бата Грбић, Тако је то некада било,  друга књига Моје село Белегиш, Београд, 1980.

Спомен биста народном хероју Вери Мишчевић

Спомен биста народном хероју Вери Мишћевић у школском парку у Белегишу подигнута је 1974. године, рад  је вајара М. Летице и Љубице Чабаркапе. Њена биста,  истих аутора налази се и у Меморијалном комплексу  „Бошко Буха“ у селу  Јабуци код Пријепоља. Вера Мишчевић рођена је 1925. године у Белегишу. Потиче из сиромашне земљорадничке породице. Живела је са мајком сестром и братом. Члан СКОЈ-а постала је у лето 1942. године, а партизанка од августа 1943. Скоро цело време борила се у Босни у саставу 3. Војвођанске НО ударне бригаде. Обављала је дужност санитетског референта батаљона. Погинула је октобра 1944. године при нападу на Обреновац. Проглашена је 1953. године за Народног хероја Југославије.  На основу одлуке Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровица бр. 31 од 19.12.1978. године, кућа народног хероја Вере Мишћевић у улици Вере Мишћевић бр. 43 проглашена је за непокретно културно добро као споменик културе од значаја.

Лит: Милорад Бабић, Водич кроз Белегиш, Батајница, 2002.