Капела Светог Пантелејмона налази се у улици Вука Караџића бб на сеоском гробљу у Белегишу, а подигао је белегишки свештеник Спиридон Мауковић са супругом Катицом. Темељи нове куће и капеле на гробљу су постављени 21. маја 1903. године а њено грађење је трајало све до 27. јула 1904. године, када је капела завршена и освећена. Подаци о ктиторима и времену грађења капеле постоје уклесани на мермерној плочи која је уграђена у унутрашњост капеле на северном зиду уз иконостас. У капели на северном зиду налазе се два портрета, пароха Спиридона Мауковића и супруге Катице. Испод капеле је сазидана гробница за свештеника Мауковића и његову супругу. На јужној страни капеле са спољашње стране налази се друга мермерна плоча са подацима ко почива у овој капели, када су се представили и са колико година живота. За одржавање капеле Мауковић је оставио 15 јутара земље Православној црквеној општини у Белегишу.

Ова капела је једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом на истоку и звоником на западној страни. Фасаде су хоризонтално рашчлањене ниским соклом, узаним фризом без декорације и профилисаним поткровним венцем. Сокл је ојачан на местима где се налазе пиластри. Вертикално су фасаде рашчлањене пиластрима који иду од основе и завршавају се испод фриза. Завршетак пиластра чине профилисани капители. Звоник на западу је двоспратни али је половина првог спрата са три стране у крову. Звоник се завршава куполом на којој се налази крст са јабуком. Средишњи део западне фасаде испада у благом ризалитету. По средини се налази улаз правоугаоног облика са профилисаним широким оквиром подигнут на два степеника.

Изнад улаза је тимпанон троугластог облика. Иконостас капеле Светог Пантелејмона на гробљу Белегишу је радио Никола Ивковић и његова радионица из Новог Сада 1904. године. Капела својом једноставноћу и сведеном декорацијом указује на то да су ктитори своје последње коначиште замислили као непретенциозно и скромно. Ова грађевина складних пропорција са једноспратним торњем надвишеним луковичстом капом репрезент је епохе историцизма који се тих година постепено повлачи из српског црквеног градитељства.

На основу одлуке Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица, капела Светог Пантелејмона у Белегишу представља евидентирану непокретност.

Лит: За текст о капели коришћена је непубликована документација Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица
Срђан Ерцеган, Споменица владичанства сремског, Сремски Карловци, 2014.
Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица, Услови и мере заштите непокретног културног наслеђа за потребе израде плана генералне регулације насеља Белегиш,  Сремска Митровица, 2014.