Испред улаза у порту православне цркве у улици Вука Караџића налази се капела посвећена Светом Илији. На бунар, који се налазио до Другог светског рата испред капеле са њене источне стране, долазили су људи од давнина. Када је поред бунара направљена прва богомоља нема података, али већ крајем XВИИИ или почетком XИX века постоји капела од дасака, покривена шиндром. Садашња капела саграђена је око 1850. године трудом неког чобанина Илије Крижана. По легенди он је био болестан и у сну му се јавио Свети Илија. Рекао му је да се умије водом са водице. Када је прездравио, чобанин, који није имао породице, реши се на зидање капеле у знак захвалности светитељу за спасење. Посветио је Светом Илији са речима “Ја Илија он Илија”.
Капела је обновљена 1891.године и новом оградом ограђена. Те године је прављен и каменити пут и тада је сметала, али црквене власти нису дозволиле њено рушење. Са стране друма је белим каменом оивичена и циглом патосана. У унутрашњости капеле је по средини изидано узвишење “часна трпеза” на коме се, у то време, на лепом застирачу налазила икона Светог Илије. Изнад иконе о појединачним празницима горело је кандило. Људи су почетком XX века “ водици код Светог Илије” највише долазили о црквеној слави, а у мањем броју преко године, чим пролеће гране.
На разгледници Старе Пазове из 1910.године поред српске православне цркве види се мала капела ограђена тарабом, покривена шиндром. У апсиди капеле је мали четвртасти прозор. Између капеле и цркве налазио се бунар са дрвеном кућицом. Вода се вадила на точак.
Капела је мала једнобродна грађевина са полукружном апсидом постављена у правцу исток -запад. На улазу се налази мали трем са два зидана стуба, са стране полукружно засведен. Изнад улаза налази се мала картуша на којој је некада била уписана година градње и зидна слика са мотивом Светог Илије. Трем од забата одваја сливак (укосо постављена настрешница). На врху забата је крст од кованог гвожђа. Улазна врата су стара, изграђена од укосо постављених храстових дашчица. Наспрам њих налази се у апсиди мали прозор. У унутрашњости капеле се и данас налази узвишење где стоје богослужбени предмети, а са јужне стране унутрашњег зида је ниша у којој је велики крст а изнад ње је икона Светог Илије и кандило. Сазидана је од цигле, покривена бибер црепом. Капела је ограђена металном оградом. Данас више не постоји бунар. Како је капела мала, у њој се ретко држало богослужење. Пред капелом се о Богојављењу некада свечано обављало водоосвећење.
Одлуком Владе Републике Србије 05 број 633-609/98-32 од 20. фебруара 1998. године Водица Светог Илије у Старој Пазови је утврђена за споменик културе.
Литература:
Симеон Араницки “Православна парохија у Старој Пазови крајем године 1911.”, Сремски Карловци, 1912.
Мирјана Ђекић, Водице у Војводини, Покрајински завода за заштиту споменика културе Војводине,2001.
Срђан Ерцеган, Споменица владичанства сремског, Сремски Карловци, 2014.
Документација Завода за заштиту споменика културе, Сремска Митровица