Храм Светог Василија Острошког Чудотворца налази се у Школској улици бб у Новим Бановцима. Жељом мештана Нових Бановаца, 1991.године, основан је Иницијативни одбор Српске православне цркве за оснивањем црквене општине и управе парохије у месту. По одлуци епископа сремског господина Василија ( е. бр. 697 од 18.09.1991.) оснива се црквена општина и парохија у Новим Бановцима, коју је водио парох старобановачки.

Освећење темеља започетог храма Светог Василија Острошког Чудотворца, 28. августа 1992. године извршио је његово преосвештенство господин Василије, епископ сремски. Ово здање подигнуто је по нацртима архитекте Милета Зеца и грађевинског инжењера Марка Бабића у византијском стилу. Свештеник је литургију служио недељом и празницима, на темељима започетог храма, под ведрим небом. Доласком протојереја Симе Вишекруна наставља се градња храма Светог Василија Острошког Чудотворца, а са поклоничког путовања, из манастира Острог донет је камен који је обрађен и узидан изнад улазних врата на западној страни храма у Новим Бановцима. Црквена звона су освећена и постављена 29. марта 1998. године и први пут су зазвонила, захваљујући дародавцима породици Котарац из Нових Бановаца.

Неколико месеци касније 16. септембра 1998. године постављен је крст на звонику и главној куполи храма. Тако је црква сазидана, покривена и омалтерисана, урађени су целокупни столарски послови и постављена три звона, као и иконостас, који је заједно са певницама израдио Милован Булатовић, а осликао Раде Сарић. Живопис изводи Михајло Ђембер. На Велики петак 2014.године, у храму је постављен и освећен монументални, оковани, дрвени крст, којег је приложио Горан Болић из Бусија.

Дан Светог Василија Острошког, патрона храма и заштитника места обележава се 12. маја. Василије Острошки је био родом из Попова поља у Херцеговини. Рођен је највероватније 1610. године а као дечак је ступио у требињски манастир где се замонашио. Године 1639. постао је епископ Западнохерцеговачке епархије.Време је проводио у посту и молитви у пећини на острошким стенама. Обилазио је села своје духовне пастве, желећи да становништво одржи у вери, нади и спасењу. Блажена смрт Василија Острошког наступила је 12. маја 1671.године. У најмрачнијим временима за српски народ под турском влашћу, лик Светог Василија осветљавао је живот верника. Култ светитеља је поштован вековима у души наших народа и остао је симбол православне вере. У овој парохији нема старина, значајнијих реликвија, као ни парохијског и Светосавског дома.

Литература:
Милка Мијајловић, Нови Бановци кроз историју, Нова Пазова, 2003.
Срђан Ерцеган, Споменица владичанства сремског, Сремски Карловци, 2014.