Крњешевци се помињу као насељени 1713. године. Визитациона комисија Карловачке митрополије у свом извештају од 1750 -1751. године забележила је да Крњешевци имају 30 домова и да је црква грађена од дрвета. За исту цркву визитатори су 1766. године дали и датум градње 1748. годину. Из старе цркве сачувана је икона са представом Недреманог ока (данас у Галерији Матице српске у Новом Саду), рад непознатог зографа из 1730. године. С обзиром на то да је црква саграђена тек 1748. године, предпоставља се да је између 1713. године када се Крњешевци помињу као насељени, постојала је и привремена богомоља, а да је икона Недреманог ока купљена од неке старије цркве из најближе околине.
Храм Благовештења Пресвете Богородице у Крњешевцима у улици Војачка бр. 2 саграђен је од тврдог материјала је у класицистичком стилу почетком треће деценије XИX века. Општина у Крњешевцима је 29. марта 1820. године закључила уговор са војно зидарским мајстором из Петроварадина Карлом Каскијем за грађење цркве. Мајстор је добио да са својим помоћником и „ханглагером“ изведе зидарски, као и тесарски посао. За покривање крова требало је да припреми 13.838 комада црепа и 40 комада слемењака, потребне летве, шиндру и ексере. Каски је био дужан да се стара и о другим мајсторима, који су учествовали у изградњи цркве – столару, бравару, стаклару, ковачу, лимару и фарбару. Морао је да сагради цркву у временском року од две године, а за свој посао дао је гаранцију од три године. Уколико би се десила нека грешка приликом зидања био је обавезан да је о свом трошку поправи. Општина се обавезала да прибави грађевински материјал – цигле, креч, песак. За овај посао договорено је да се мајстору плати 7.600 гулдена, у бечкој валути и то у шест рата, а у пропорцији са његовим радом.
Црква је једнобродна грађена са полукружном олтарском апсидом на истој страни и звоником изнад западног дела. Покривена је двосливним кровом од бибер црепа. Фасаде су хоризонтално расчлањене соклом, фризом без декорације и профилисаним поткровним венцем. Вертикално су фасаде декорисане пиластрима завршеним профилисаним капителима испод фриза. Између пиластера налазе се дубоке лучно завршене и степенасто увучене нише. На северној страни у свакој ниши налази се по један лучно завршен прозор са профилисаним оквирима и банком. На јужној страни у средини ниша је сегментно завршен улаз са двокрилним дрвеним вратима. Изнад је плитка ниша за храмовну икону. Олтарска апсида има три лучно завршена прозора међусубно одвојена лизенама.
Западна фасада има класицистичку декорацију. Вертикално је декорисана са четири пиластера који фланкирају лучне отворе трема. Бочне стране (северна и јужна) имају по један лучно завршени прозор. Средњи отвор на западној фасади фланкиран је пиластрима који се завршавају профилисаним капителима. На пиластер се наслања тимпанон троугластог облика. У горњем делу испод тимпанона је лучно завршен прозор. На ивицама западне фасаде налази се по један пиластер са профилисаним капителом. У спратном делу грађевине изнад бочних отвора је по једна лучно завршена ниша.
Изнад западног дела грађевине издиже се звоник који има на ивицама пиластер завршене профилисаним капителима. На западној страни изнад тимпанона је сегментно завршен прозор. Лево и десно од прозора тавански отвори су маскирани забатима. У горњем делу звоника на свакој страни је по један лучно завршен прозор, са профилисаним оквирима и профилисаним банцима. Звоник се завршава профилисаним венцима који прате округлине цифраника. Изнад зиданог дела звоника је пирамидална метална капа са јабуком и крстом. Између прозора и профилисаних венаца је забележена 1820. година.
Десетак година после изградње цркве настао је иконостас. Резбарију иконостаса радио је Максим Лазаревић, а потом сликарске радове изводио је Петар Чортановић.
Општина у Крњешевцима је 1837.године погодила израду резбарије иконостаса са Максимом Лазаревић који је требало да начини иконостас по предложеном плану, висине 3 клафтера и 5 шуха, а ширине 4 клафтера, као узор уметнику је предложен ицоностас цркве у Прхову. Наглашено је да резбарија буде од липовог дрвета, а столарски и тесарски делови конструкције од чамовине.
Иконстас је конципиран у класицистичком стилу. Таласасти венци украшени дентикулама наглашавају поделу на три хоризонталне зоне. Вертикале у првој зони иконостаса истакнуте су канелованим стубовима обавијеним венцима ружа, који се завршавају композитним капителима, односно орнаментисаним пиластрима у другој.
Класицистичка резбарија иконостаса изведена је техником пробоја, пуне пластике и аплициране орнаментике. Декоративни репертоар састоји се од флоралних мотива, различитих гранчица које вијугају или се савијају у волуте, стилизовани ловорови листови. Геометријски елементи најчешће се јављају уз оквире слика и то куглице, затим као декорација пиластера, низови алкица или цик-цак трака у алтернацији са стилизованим листићима. Резбарија иконостаса је грундирана и позлаћена. Богата чипкаста орнаментика равномерно прекрива све слободне површине између икона.
На царским дверима сцену Благовести уоквирава богата орнаментална декорација са горње и доње стране. Лучни завршетак двери формирају лиснате гранчице, које се спуштају на ивице медаљона. Средину фронтона испуњавају вазе обрнуто постављене из којих излазе са оба краја букетићи ружа. Око ваза преплићу се лиснате гранчице. Уз медаљоне са стране спуштају се лиснате гранчице. У фронтовима изнад престоних икона и сцена великих празника варирају композиције са вазама окренутим на доле или на горе, окружене волутама формираним од лиснатих гранчица.
У средини између празника је велика композиција Св. Тројице којУ фланкирају канеловани стубови обавијени венцима ружа. Од средине фронтона изнад Св. Тројице разилазе се разлистале гранчице које се вијугањем спуштају низ бочне стране иконе. Лучно завршене иконе са сценама великих празника међусобно су одвојене пиластрима декорисаним цик-цак тракама у алтернацији са стилизованим листићима.
У средини треће зоне заузима Распеће, испод којег је на постаменту овални медаљон са представом Скидања с крста. Лево и десно од Распећа на краћим пиластрима постављени су овални медаљони са стојећим фигурама пророка и медаљони са сценама Христових страдања. Сплетови разлисталих храстових гранчица и цветних мотива међусобно повезују медаљоне. Лака и прозрачна орнаментална декорација даје иконостасу изглед најфинијег чипкастог застора.
Неколико година после заврштека резбарије новосадски уметник Петар Чортановић (завршио је Уметничку академију у Бечу 1835-1837.године) извео је сликарске радове на иконостасу и унутрашњости цркве у Крњешевцима. Општина у Крњешевицма је 9. јуна 1846.године закључила уговор са Петром Чортановићем за сликарске радове. Према уговору Чортановић је добио да изради иконостас по плану иконостаса цркве у Добановцима и да га позлати са “ катаринен голд”. Затим да према жељи општине ослика и марморира целу цркву, сводове и зидове, као и столове. У Чортановићеву обавезу ушло је сликање епископског престола И две певничке скамије по узору на исте предмете у добановачкој цркви. Још је добио да обоји три црквена ормана, двоја црквена врата и старе црквене прозоре. Од осталих предмета помиње се бојење два велика свећњака и једног малог, две рипиде и крста. Храмовну икону Благовести Богородице морао је да изради и позлати као у цркви у Добановцима. Наглашено је да наслика 29 светитељских слика у унутрашњости цркве, а на спољашњој страни 3 одговарајуће слике, све по плану добановачке цркве. На крају је још ушло сликање 26 празничних икона и сликање Богородичиног трона. За наведене послове одређено је да се мајстору исплати 4000 гулдена у бечкој валути и то у четири рате, а у пропорцији са завршеним деловима посла. Чортановић је радове највероватније завршио до 1848. године.
Иконографски репертоар распоређен је у три хоризонталне зоне. У првој зони су престоне иконе: Св. Николе, Богородица са Христом, Христос и Св. Јован. У соклу испод престоних икона су: Повратак Агриковог сина, Сусрет Богородице и Јелисавете, Христос и Самарјанка и Усековање главе Св. Јована. На дверима су: Св. Арханђел Михајло (северне), Благовести (царске) и Арханђел са Тобијем (јужне). Изнад двери су : Св. Георгије, Тајна вечера и Св. Димитрије. Средину друге зоне заузима Св. Тројица, а лево и десно су сцене великих празника, Рођење Христово, Сретење, Крштење , Васкрсење, Вазнесење и Преображење. У трећој зони су у првом реду стојеће фигуре пророка, а у другом сцене Христових страдања. У средини је група са Распећем, крст са сликаним Распећем и медаљонима Богородице и Св. Јована Богослова. Крст је постављен изнад медаљона са представом Скидања са крста.
Сликарство на иконостасу цркве у Крњешевцима изведено је у класицистичком стилу. Фигуре су издужене и без пластицитета са анатомским грешкама, статичне мирних покрета и гестова. Одећа је доста монотоно драпирана. Одјеци ретардираног барока присутних су у сценама великих празника, као барокно узнемирени огртачи Христа у Васкрсењу и Вазнесењу. Хроматска скала је тамна, састоји се од загаситоцрвених, сивоплавних и мркосмеђих боја. Сем иконостаса Чортановић је сликао на архијерејском трону Св. Јована Златоустог, а на Богородичином трону Богородицу са Христом и Источник исцељења. На северној насликао је Давида са Харфом, а на јужној Св. Јована Дамаскина. Зидне слике, такође, припадају раду Петра Чортановића. У олтару у ниши горњега места је Христос на престолу, а у ниши проскомидије Распећа. У средњој шкољки је Св. Дух у виду голуба. У наосу на првом своду над солејом је Саваот и четири јеванђелиста. Лево и десно од врата на западном зиду су стојеће фигуре српских светитеља, а на јужном зиду у ниши изнад врата је Св. Сава.
Решењем Завода за заштиту споменике културе Сремска Митровица бр. 106/83 од 10.01.1984.године, Српска православна црква Благовештења Богородице у Крњешевцима стављена је под заштиту државе. Одлуком Извршног већа Скупштине Аутономне Покрајине Војводине XИИ број:633-7/91 од 12. децембра 1991.године црква је утврђена за непокретно културно добро од великог значаја (“Службени лист АПВ” 28/91).
Литература:
Мирјана Лесек, Уметничка баштина у Срему ИВ, Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица, 2006.
Срђан Ерцеган, Споменица владичанства сремског, Сремски Карловци, 2014.