Сеоска кућа

Сеоска кућа улици Цара Душана број 41 у Војки у уличној регулационој линији, подигнута је крајем XИX века као троделни стамбени објекат. Кућа је саграђена од черпића осим, уличног зида који је од опеке и покриврен бибер црепом.  Њену основу чине предња, гостинска соба, кухиња и задња соба, а целом дужином се пружа трем. Кућа има један улаз са уличне и два са дворишне стране. Изнад зиданог парапета налазе се масивни стубови. Улична фасада куће је богато украшена пластичном декорацијом на којој се посебно истиче забат са два таванска отвора и пластичном декорацијом у облику венца, розета и лепеза. Објекат представља непокретно културно добро од великог значаја на основу Решења Покрајинског завода за заштиту споменика културе Нови Сад бр. 30.11.1973.године.

За овај текст коришћена је документација Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица
Текст са сајта: spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs.

Парохијски дом

Парохијски дом  у Војки налази се у улици  Карађорђева бр. 5 и представља приземну кућу постављену на главну регулацију, а  поклон је једног проте који  је живео у њој. Кућа је издужене  основе и покривена  је двосливним кровом, асиметричне фасаде са шест прозора. Фасада је пиластрима вертикално подељена на три поља. Пиластри носе капителе који су богато украшени  грифонима на крајевима и женском главом у средини  а акантовим листовима у доњем делу. Објекат се налази под претходном заштитом државе.

Лит: Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица, Услови и мере заштите непокретног културног наслеђа за потребе израде плана генералне регулације насеља Војка, 2013.

Зграда земљорадничке задруге

Зграда земљорадничке задруге Војка  налази се у улици Светог Саве бр. 6. и представља добро очувану кућа са лепом пластичном декорацијом у виду натпрозорних банака који повезују три удвојена пара прозора. Банци су подупрти малим украсним конзолицама. Објекат је издуженог правоугаоног облика прекривен са двосливним кровом. У средишњем делу објекта се налази велики ајнфорт са дрвеном капијом. Објекат представља тип грађанске архитектуре и налази под претходном заштитом државе.

Лит: Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица, Услови и мере заштите непокретног културног наслеђа за потребе израде плана генералне регулације насеља Војка, 2013.

Кућа, амбар и котобања

Кућа, амбар и котобања налазе се у улици Браће Кочијашевић бр.52 у Војки .  Објекти су великих димензија, наспрам куће постављени су економски објекти, кућа и амбар. Амбар је грађен 1920. године, мајстори су били Станко Марић и Душан Грујин. Кућа, амбар и котобања поседују амбијенталне и архитектонско-градитељске вредности, а због високе очуваности оригиналног просторног и функционалног склопа значајни су за будућа истраживања у области народног градитељства. Истовремено представљају израз економске моћи и укус сеоског становништва двадесетих година прошлог века. Објекат представља тип народног градитељства и налази под претходном заштитом државе.

Лит: Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица, Услови и мере заштите непокретног културног наслеђа за потребе израде плана генералне регулације насеља Војка, 2013.

Споменик борцима НОР-а

Споменик борцима НОР-а у центру села, испред школе на углу улица Карађорђеве и Браће Кочијашевић,  састоји се од бронзане фигуре борца и високог зида на коме су бронзани рељефи и плоча  са именима страдалих мештана. Бронзана скулптура, фигура борца налази се на бетонском постољу у облику квадра. Југозападно од скулптуре је зид са симболичним приказом народноослободилачке борбе и револуције. На мермерној плочи су имена 294 пала борца и 30 жртава фашистичког терора. Споменик је рад вајара Светислава Лукића  из  Београда, а подигла га је Месна организација СУБНОР-а 1961. године, уз свестрану помоћ Самоуправне интересне заједнице за културу општине.

Лит: Петар Радивојевић, Случај села Војка, монографија, Војка, 1977.

Споменик на железничкој станици

Споменик на некадашњој  железничкој станици у Војки  подигнут је 1976. године као трајно обележје на невине жртве 22 војчана који су 1943. године у знак одмазде на једну партизанску акцију у селу, од стране непријатеља доведени са Сајмишта из Београда и повешани. Споменик је дело дипл. арх. Стевана Новковића из Београда, а Грађевинско предузеће „Срем“– Стара Пазова га је изградило и поставило.

Лит: Петар Радивојевић, Случај села Војка, монографија, Војка, 1977.