Најстарији запис о православној цркви у Старој Пазови потиче из 1775. године, а налази се у инвентару, који је сачињен по налогу митрополита Вићентија Јовановића и потписан од Мојсеја Поповића јеромонаха крушедолског. Из њега се сазнаје какав је био намештај и унутрашње уређење цркве. О времену настанка, месту као и спољашњем изгледу тадашње цркве нема података пошто су прве стране записника оштећене. Зна се да је црква поправљена 1782. године. Међутим потпунији запис о старој цркви налази се у протоколу Описаније инвентаријума шанца Пазухе на повељеније блаж. поч. Стевана Стратимировића архиепископа и митрополита од 18. маја 1791. године, а писао га је црквено словенским језиком тадашњи парох Лазар Серданов. Стоји да је црква грађена од набијане земље у дужи са олтаром 9 хвата и 1 шух ширине 3 ½ хвата, висина до крова 1 ½ хвата, свод је од чамових дасака, црква је патосана печеном циглом, над олтаром је крст од плеха, црква је покривена узбијатим рогозом. Врата су двојна, у мушкој припрати једна са северне стране и у женској припрати једна са западне стране. Порта је била ограђена храстовим летвама и трајала је све до 1801. године. Једно дуже време црква је била без ограде али је опет подигнута 1838 – 1840. године.

Трапеза је зидана од цигле на једном стубу, а на њој је био антиминс освећен од митрополита Павла Ненадовића 16. јула 1760. године. Проскомидија и умиваоница такође је од печене цигле узидана. Ни овај горњи запис не говори нам када је стара црква сазидана, а према усменом предању није била на истом месту где и садашња него источно од данашњег олтара. Црква тада није имала још велика звона него два мања од 140 и 90 фунти а нису била су смештена на црквеном звонику него на звонари од балвана у североисточном углу данашње порте са школске стране. Да је црква постојала и пре овог инвентара из 1791. године доказује нам инвентар из 1775. године као и наведене белешке у служебнику из 1764. године. О томе да ли је пре ове цркве постојала нека друга још старија, где је у први мах село било насељено нема усмених нити писаних трагова. У књизи “Зборник проповеди” из 1797. године стоји да је црква била покривена узбијеним рогозом али је највероватније те исте године била поново покривена али црепом.

Данашња Српска православна црква Светог пророка Илије (2. август) у Старој Пазови је репрезентативна, монументална неокласицистичка грађевина подигнута 1828. године. Налази се у улици Вука Караџића бр. 1 и представља сакрални објекат који спада у групу евидентираних непокрености од стране Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица. По типу је једнобродна црква са олтарском апсидом на источној страни и звоником са отвореном лантерном који се издиже изнад западног прочеља. Вертикалност храма наглашавају плитки пиластри који деле храм на по четири поља са сваке стране, унутар којих се налази по један правоугаони прозор. Сви прозори су уоквирени геометријском малтерском пластиком. Улазни портал је фланкиран пиластрима изнад којих је профилисани тимпанон. Десно и лево се налазе полукружне нише у којима су представљени ликови: Исус Христ (прилажу храму Коло српских сестара, 1929. године) и Св. пророк Илија (прилажу храму Петар и Софија Чортан, 1929. године).

Када је стара црква срушена не зна се. О зидању нове садашње цркве Светог пророка Илије има запис на “Зборнику проповеди” писан руком тадашњег пароха Живојина Свирачевића од 18. јануара 1829. године. Зидање је почело 25. априла 1827. године, крст на торањ је подигнут 3. јуна 1828. године. Пресељење у нову цркву је извршено 18. новембра 1828. године. Нема записа о томе ко је цркву осветио. На основу монографије пароха Симеона Араницког “Парохија у Старој Пазови крајем године 1911.”, сазнајемо следеће: трапеза која је зидана сразмерна је олтару, доста велика, али није троносана. Црква са звоником зидана је од тврдог материјала циглом врло темељно. Спољна дужина цркве је 13 хв (24 м и 64цм), изнутра 10 хв, споља широка 5 хв 5 шуха а изнутра 4 хв и 2 шуха. Висина споља 5 хв и изнутра 5 1/2 хв.

Звоник је висок до сата 22 м а од сата до крста 3 м, укупно 25 м. У почетку висок торањ није био такав него је био железни крст постављен на кули, која је била покривена дашчицама – шиндром у висини од 3 м све до 1862. године кад је тај крст 1907. године скинут и узидан чело олтара. Црква је до 1835. године имала само 2 звона ( из периода старе цркве) а треће је купљено 9. фебруара исте године, тежине 688 фунти али је велико и средње звоно преливено 1840. године вероватно због лошег звука. На Ивандан 17. јула 1900. године Стару Пазову је задесило велико невреме које је оштетило и сам торањ. Тако је 19. јула 1907.године подигнут нови на 4 стуба са новом грађом, покривен бакром, заштићен громобраном, са златним крстом и златном јабуком. Те исте година 23. јула купљена су и два нова звона од стране штедионице велепоседника Николе Петровића. На звонима се налазе ликови Светог Пророка Илије и Св. Атанасија. Звона су ливена код Антона Новотнија у Темишвару тежине 578 кг и 69 1/2кг. Укупна висина данашње цркве је 37 метара. Сат је постављен на кулу 1895. године, био израђен у Земуну у радњи П. Пантелића, а добротвор је био Михаило Клипа ратар из Старе Пазове. Црква има 12 повеликих прозора и то 3 у олтару, 2 над певницама, по 2 у мушкој и женској цркви и 3 на кули осим тога 4 прозора на звонику са дрвеним жалузинама. Посебне заслуге за зидање цркве имао је угледни трговац Јанко Петровић који је по причању руководио пословима око изградње а био је деда чувеног велепоседника Николе Петровића.

Иконостас по запису пароха Павла Трумића постављен је 23. јуна 1839. године а 24. је освећен. Изграђен је од дрвета а израдио га је Бидхауер (име нечитко) житељ новосадски и коштао је је 1000 сребра. Данашњи иконостас је урађен 1861. године од дрвета. Дрворезбарију и осликавање иконостаса је извео Петар Чортановић, а израду је финансирао Петар Петровић велики трговац и стриц велепоседника Николе Петровића. Распоред икона је следећи: на врху је крст са Христовим распећем, испод њега је мања икона скидање Спаситеља с крста, с леве стране у виду трокута свака појединачно Света Богородица, апостол Петар и пророк Мојсеј, с десна исто тако Свети Јован Богослов, апостол Павле и пророк Илија. Испод тога у средњем реду с лева Рожденство Христово, Сретеније, у средини Воскресеније до њега с десна Вознесеније и Силазак Светог Духа. У доњем реду су престолне иконе: с десна Спаситељ, с лева Богородица. На царским дверима у врху је дрвен позлаћен крст а доле Благовести, на јужним арханђео Михаил, а на северним архиђакон Стеван. Над архијерејским столом лик просветитеља Саве а преко од њега трон храмовног патрона Светог Илије. Пред оба трона с десне и леве стране има по 3 дрвене степенице. Од унутрашњег инвентара црква је према извештају Симеона Араницког 1911. године имала 2 путира, 5 чирака за престо, 2 кадионице, петохљебницу, сасуд за свето миро и дарохраницу, антиминс и плаштаницу, одежде, књиге, литије, целивајуће иконе и важније записе.Већа интервенција на храму извршена је 1929. године, када су постављени витражи, док је живопис извео А. Кузминац, “декоративни молер и позлатар” из Шапца.

Осим тога у цркви има 2 певнице и у њима по 5 столова са обе стране. Са десна стране за мушкарце било 41 сто осим патријарховог а на левој женској страни било је 26 столова. Данас су уместо ових столова постављени нови. На кору се десне стране на зиду налази се лик Светог Саве и Светог Николаја а с лево је цар Константин и царица Јелена. По причи старих мештана ове ликове и иконе на иконостасу 1894. године поправљао је Паја Јанковић самоуки сликар, отац Николе Јанковића управитеља пазовачке банке. Порта је имала дрвену ограду све то 1890. године када је постављена нова ограда од гвоздених шипки и зиданих стубова.У храму се налазе мошти светих новомученика Јасеновачких из манастира Јасеновац. У средини са северне стране направљена су велика гвоздена врата са позлаћеним крстом и биле су две лампе, а све је то израдио предузимач Ђорђе Галовић из Новог Сада. Међутим ограда са јужне стране озидана је 1897. године а тек 1911. године постављене су шипке од гвожђа. Поред новијег споменика, посвећеног погинулим у ратовима деведесетих година XX века, на западној страни на улазу у храм налази се и гроб протојереја – ставрофора Симеона Араницког, из 1946. године. У порти са источне стране налазе се три гробна места: у првом је сахрањен Сима Матејев 1786. године (вероватно трговац), у другом је сахрањен свештеник Павле Димитријевић и његова супруга Јулијана 1818. године и у трећем је сахрањен дугогодишњи парох Живојин Свирачевић 1833. године. По предању између гроба Симе Матејева и пароха Свирачевића некад је била стара црква. Према записима свештеника Стевана Шимића црква је 1894. године поново обновљена и подигнут је нови кор. августа 1908. године црква је темељно поправљена споља. Црквена општина је за парохијски дом купила кућу 22. децембара 1868. године, од пароха Трумића. Зграда је на истом месту где се налази и данас. Први пут је преправљана 1872. године, а 1884. године на истом месту из темеља је подигнут нови парохијски дом. Поправљен је 1900. и 1905. године. У храму се чувају и још увек користе богослужбене књиге штампане током XВИИИ и XИX века. Пространи Светосавски дом, над којим су два стана за свештенике, сазидао је прота Пантелија Павловић.

Литература:
Симеон Араницки “Православна парохија у Старој Пазови крајем године 1911.”, Сремски Карловци, 1912.
Срђан Ерцеган, Споменица владичанства сремског, Сремски Карловци, 2014.
Текст о цркви Светог пророка Илије у Старој Пазови је из непубликованог материјала Завода за заштиту споменика културе, Сремска Митровица