Зграда штедионице велепоседника Николе Петровића

Почетком XX века српску архитектуру обележиле су две доминантне струје: преовлађујући академизам обновљених европских историјских стилова и домаћа варијанта Ар-Нувоа, развијана под бечким називом „Сецесија“. Сецесија је посебан уметнички правац који се одразио пре свега у високој уметности архитектуре, сликарства и скулптуре али у примењеној и декоративној уметности. Настао је када је нагло почела да се развија привреда и као реакција против привредне цивилизације крајем XИX века. Основна обележја овог правца су асиметричност композиције, таласасте линије и јак колорит. Доминирају форме у орнаменту као што су цвет, лист, људска и животињска тела. Овом правцу припадају кућа, штедионица и хотел породице Петровић. Зграда где је некада била штедионица велепоседника Николе Петровића занимљив је објекат грађанске архитектуре с почетка XX века.

Представља једноспратну угаону грађевину, лоцирану у самом центру Старе Пазове, на регулационим линијама улица Светосавске и Краља Петра И, а саграђена је 1905. године. Зграда је правоугаона са засеченим углом у приземљу, док се на спратном делу налази избачени тространи еркер изнад кога је украсно кубе. Има четвороводни кров покривен етернитом и угаоно кубе. У приземном делу зграде према Светосавској улици има шест великих правоугаоних отвора (излога), док се десно налази улаз правоугаоног облика са двокрилним вратима. Отвори су украшени линетама испуњени пластичном биљном орнаментиком, а изнад средња три отвора је профилисани венчић. Између спрата и приземља је профилисани кордонски венац. Спрат има седам лучно завршених прозора са профилисаним оквирима између којих су пиластри са канелурама и биљном декорацијом у горњем делу. Сви спратни прозори су са профилисаним сегментно завршеним балдахинима испод којих су цветни пластични мотиви. Изнад бочних прозора, на крајевима зграде, налазе се сегментно завршене акротерије са цветним мотивима. Изглед фасаде из улице Краља Петра И има исту обраду као и фасада у Светосавској улици само је са пет отвора. Зграда некадашње штедионице заједно са хотелом преко пута и евангеличком црквом (лоцираном дијагонално) која је из друге половине XВИИИ века, чини изванредну архитектонску целину. У згради се данас налази Пореска управа филијала Стара Пазова. Решењем Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица бр. 122/80 од 30.12.1980. године зграда у Старој Пазови у улици Светосавској бр. 1, има својство споменика културе. Одлуком Извршног већа Скупштине Покрајине Војводине број 633-7/91 од 12.12.1991. године објекат је утврђен за споменик културе од великог значаја (“Службени лист АПВ” бр. 28/91).

За овај текст коришћена је документација Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица

Зграда хотела „Петровић“

Зграда у којој је некада био хотел „Петровић“ у Старој Пазови саграђена је око 1905. године и представља тип грађанске архитектуре с почетка XX века. Зидана је од опеке и покривена двоводним кровом од бибер црепа. Представља једноспратну грађевину која се налази на углу улица Светосавске и Карађорђеве засечена на углу, а изнад засека налази се еркер са шестостраним кубетом. Фасада окренута према Светосавској улици у приземном делу има седам правоугаоних прозора и врата као и касније убачена два излога и улазну партију. Хоризонтално је рашчлањена ниским соклом, непрекинутим профилисаним банком испод прозора и кордонским венцем који дели приземље од спрата. Зидне површине између прозора су хоризонтално канеловане. На спрату исте фасаде има 11 прозора правоугаоног облика са профилисаним оквирима. По два и два прозора су груписана на крајевима фасаде и издвојена лизенама. На лизенама у горњем делу су женске фигуре на које се ослањају јонски капители. Изнад сваког прозора је линета са главом. Изнад сваког пара бочних прозора је акротерија која се завршава луком.

Акротерија се у доњем делу проширује у волуте. У доњем делу акротерије налази се плитка двочлана ниша која испод лукова има по један окулус. Лево и десно од волута су стубићи са вазама. Испод двочлане нише је глава анђелчића у гирландама. Средњи део спратне фасаде има седам прозора правоугаоног облика са профилисаним оквиром. Изнад ових прозора су исте декорације као и изнад бочних. Испод профилисаног поткровног венца је фриз са таванским отворима, постављеним централно изнад сваког прозора. Ови вентилациони отвори су маскирани флоралном орнаментиком. Фасада у улици Карађорђевој у приземном делу има шест прозора правоугаоног облика са профилисаним оквирима. Површине између прозора су декорисане хоризонталним канелурама. Део из улице Карађорђеве има практично два објекта, спратни који је истоветан као у Светосавској улици само што укупно има два прозора и приземни чији се поткровни венац налази у нивоу доњег дела спратних прозора. Еркер на углу грађевине је тростран са по једним уским прозором правоугаоног облика на свакој страни. Између прозора на угловима се налазе полустубови. Испод базе стубова су конзолице украшене биљном орнаментиком. Зграда је некада припадала угоститељском предузећу „Срем“ Стара Пазова, а данас служи као пословни простор. Решењем Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица бр. 123/80 од 30.12.1980. године зграда у Старој Пазови на углу улица Светосавској и Карађорђевој бр. 2, има својство споменика културе. Одлуком Извршног већа Скупштине Покрајине Војводине број 633-7/91 од 12.12.1991. године објекат је утврђен за споменик културе од великог значаја (“Службени лист АПВ” бр. 28/91).

За овај текст коришћена је документација Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица

Породична кућа велепоседника Николе Петровића

Зграда садашње Техничке школе у Светосавској улици бр. 5 у Старој Пазови забележена је у историји пазовачке архитектуре као пример репрезентативне породичне куће из 1905. године, саграђене за богатог наручиоца. Њен први сопственик био је Никола Петровић (Сомбор, 1854 – Стара Пазова, 1940), познати банкар, народни посланик и велепоседник. С обзиром на велике материјалне могућности, подигао је репрезентативну приземну кућу у духу еклектичких шватања. Еклектичким оживљавањем академских стилова подржавана је космополитска архитектура грађанске Европе. Отац Николе Петровића био је велики жупан, а свог сина дао је на школовање у Нови Сад, Будим и Шопроњ. Трговачку академију завршио је у Бечу. Трговином, економијом и банкарством почео се бавити кад се настанио у Старој Пазови.

Породична кућа у Светосавској улици број 5 представља издужену приземну грађевину са високим соклом и профилисаним кровним венцем са низом једноставних конзолица. Средњи део фасаде је у плитком ризалитету са три лучно завршена прозора. Прозори су фланкирани широким пиластрима чији капители имају волуте спојене са венцима цвећа. Средишњи део изнад кровног венца има балустраду до пуног зида са стране и стубићима у центру. Породица Петровић је својевремено у Старој Пазови држала цео садашњи плац у строгом центру града где су данас школа, банке и стамбено–пословне нове зграде.

За овај текст коришћена је документација Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица

Зграда железничке станице

Железничка станица Стара Пазова представља један од највећих пружних чворова и раскршћа у окружењу, кроз који је први воз прошао још 1873. године. Прва зграда железничке станице подигнута је 1883. године и представљала је једну од најлепших грађевина на магистрали Оријент експреса Париз–Цариград. Непосредно уз станичну зграду је нешто касније, вероватно између два светска рата, подигнута и „ресторација“ и на тај начин је заокружена ова складна архитектонска целина.

Данашња станична зграда (прва половина XX века) је изведена као типска једноспратница са наглашеним средишњим ризалитетом, надвишеним троугаоним тимпаноном. Сви углови на објекту су били наглашени карактеристичним рустично обрађеним каменим кавдерима. На објекту су, са стране окренуте према станици, постојала  четири улаза. Испред објекта је првобитно био изведен застакљени трем наткривен једноводном надстрешницом.

Објекат железничке станице подигнут је као типичан пример утилитарних објеката ове врсте, изграђен у маниру и са карактеристичним елементима композиције и декорације, представља један од очуваних и ретких примера станичних објеката из тог периода.

Лит: Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица, Услови и мере заштите непокретног културног наслеђа за потребе израде плана генералне регулације насеља Стара Пазова,  Сремска Митровица 2014.

Жупни двор словачке евангеличке цркве а.в.

Зграда жупног двора словачке евангеличке цркве а.в. у Старој Пазови подигнута је 1894. године, некада је служила као дом свештеничке породице, а данас се у њој налази Централни архив словачке евангеличке цркве а.в. у Србији. У њој је живео и радио свештеник, драмски писац и модерниста Владимир Хурбан Владимиров (1884-1950) који потиче из породице кодификатора словачког књижевног језика, а сврстава се међу најзначајније писце словачке дијаспоре и тадашње Чехословачке. У депоима Централног архива словачке евангеличке цркве а.в. налази се богата збирка документарне архивске грађе: рукописа, записника, генеологије, фотографија, периодичне штампе и књига из црквеног живота не само евангеличке већ и других црква на подручју бивше Југославије.

Најстарија књига је из 1583. године, а у збирци се налази Јеванђеље Светог Марка из периода када су се Словаци досељавали на ове просторе као и песмарице Пашије (Пассие) (цитхара сантхорум)… Занимљиво је да се у архиву налази Нови завет Вука Стефановића Караџића и Стари завет и Псалми Ђуре Даничића као и бројна издања на многим језицима (арамејски, шпански, кинески, италијански, латински, старогрчки….). Најбогатија збирка је коресподенција породица Хурбан и Штур. У оквиру историјског архива налази се и спомен соба Хурбанових и делови намештаја првог бискупа ЕЦАВ у Југославији Адама Вереша. Године 2011. одлуком Синода СЕАВЦ у Србији, установљено је да се у овај архив прикупља архивска градја из свих црквених општина са подручја Србије и бивше Југославије. Недавно је отворена библиотека и читаоница у овом здању. Архив сарађује са Архивом српске православне цркве у Србији и Архивом словачке народне библиотеке у Мартину у Словачкој. Зграда Архива у Старој Пазови представља непокретност која се налази под претходном заштитом државе.

Лит: Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица, Услови и мере заштите непокретног културног наслеђа за потребе израде плана генералне регулације насеља Стара Пазова,  Сремска Митровица 2014.
Захваљујемо се на сарадњи Централном архиву словачке евангеличке цркве а.в. у Старој Пазови

 

Кућа Народног хероја Јанка Чмелика

Кућа словачког народног хероја Јанка Чмелика у улици Јанка Чмелика бр. 62 у Старој Пазови значајна је због тога што се у њој родио народни херој Јанко Чмелик. Саграђена је у првој половини 20. века и представља тип сеоске архитектуре. На основу Одлуке Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС овај објекат представља непокретно културно добро од значаја и ставља се под заштиту државе 4. марта 1950. године (бр. 205/50), како би се сачувала успомена на овог првоборца народног устанка. На објекту са уличне стране постављена је звезда петокрака црвене боје испод које је црна мермерна плоча са следећим натписом: “У овој кући родио се и живео Јанко Чмелик (1905-1942) секретар месног и среског комитета КПЈ за Стару Пазову, члан окружног комитета КПЈ и члан бироа ПК КПЈ за Војводину. Стрељан 12. маја 1942. год. у Сремској Митровици. За изванредно, храбро држање пред непријатељем  проглашен за народног хероја 25. X 1943.године.”

Јанко Чмелик рођен је у Старој Пазови  и потиче из сиромашне сељачке породице. Завршио је четири разреда основне школе, а касније и три разреда вечерње школе.  Бавио се земљорадњом и виноградарством. Уживао је углед напредног пољопривредника и домаћина. Радио је као најамни радник и рано ступио у раднички покрет. Члан КПЈ од 1935. године, био је члан Среског комитета КПЈ у Старој Пазови од 1937. године, а члан окружног комитета за Срем од 1939. године. У свом крају се истицао у раду легалних и илегалних организација напредног покрета, као и ангажовањем на унапређењу задругарства. Његовом заслугом су у Старој Пазови, преоране ледине и пашњаци, испарцелисане заједнице и подељене сиромашним породицама, да би могле да прехране децу. Био је активан у Словачкој читаоници, а једно време је био и секретар тадашње подружнице Словачког народног дома, где се окупљала радничка и сеоска омладина, у борби против режима. После бекства из заробљеништва 1941. године, вратио се у родни крај где је учествовао у припремама за организовање митровачке казнионе, након окупације. Основао је партизанску десетину, а  затим учествовао и у оснивању Подунавског партизанског одреда. Новембра 1941. године пао је у руке усташама, после “велике провале”. Рањен је у покушају бекства, мучен најпре у пазовачком затвору и болници (усташки агенти су му пуцали у тек зараслу рану), а затим у затвору (стврдлом су му бушили и гулили кости), све до стрељања 12. маја 1942. године у Сремској Митровици. Измученог, на стрељање су га донели на носилима. Упркос томе држао се херојски.  За народног хероја Југославије проглашен је 25. октобра 1943. године. Данас његово име носи основна школа и  словачко културно уметничко друштво у Старој Пазови.

За овај текст коришћена је документација Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица
Лит: Катарина Вереш, Улице Старе Пазове, Стара Пазова, 2009.
“Знамените личности Срема од И до XXИ века”, Сремска Митровица, 2003.

Споменик Народном хероју Јанку Чмелику

Споменик словачком  Народном хероју Јанку Чмелику у градском парку  у Старој Пазови подигнут је 1948. године, дело је српског вајара и сликара Стевана Боднарова (1905 –1993) из Београда а изливен је у радионици “Пластика” у Београду. Споменик је израђен од бетона, мермера и бронзе. На постољу висине 1,25 м налази се бронзана фигура висине 2,35 м. На предњем делу споменика стоји текст на словачком и српском језику „Јанко Чмелик народни херој“ а између та два текста је звезда петокрака. На десној и левој страни накнадно су постављене две беле мермерне плоче, 7. јула 1949. године на словачком и српском језику: „ На примерима народних хероја васпитаће се поколења нове социјалистичке Југославије.“ Споменик народном хероју Јанку Чмелику у Старој Пазови, представља врсту непокретног културног добра: знаменито место (Одлука, Решење Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица бр. 20 од 27.12.1978.).

Текст је написан на основу података добијених од Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица

Споменик жртвама фашистичког терора из Старе Пазове од 1941-1945.

Споменик је постављен у центру Старе Пазове у Светосавској улици (испред средње Техничке школе). Подигнут је 1974. године, посвећен је свим жртвама страдалим током Другог светског рата. Спада у меморијалне комплексе, споменике и спомен обејежја која се налазе под заштитом државе. Поред имена погинулих бораца из Старе Пазове у НОР-у и жртава фашистичког терора из Старе Пазове од 1941-1945.године стоји и да је на том месту рањен  Народни херој Јанко Чмелик 1941. године. На средини споменика  исписан је текст на српском и словачком језику поводом тридесетогодишњице ослобођења града, грађана Старе Пазове 21.10.1974. године:

„МИ СМО ПАЛИ ЗА ОНО
ШТО СТЕ ВИ ЗАУВЕК СТЕКЛИ,
ДА БУКТИЊУ
ПРОНОСИ СВАКА НОВА СМЕНА.
МИ НЕ ЋУТИМО НИ САД
НО МИ СМО РЕЧ СВОЈУ РЕКЛИ
РЕКЛИ ЗА СВА ВРЕМЕНА“.

Лит: Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица, Услови и мере заштите непокретног културног наслеђа за потребе израде плана генералне регулације насеља Стара Пазова,  Сремска Митровица 2014.

Споменик Браниоцима отаџбине 1991-1999.

Споменик Браниоцима отаџбине 1991-1999. године постављен је 2000. године у Светосавској улици у самом центру Старе Пазове и представља споменик онима којима који су погинули бранећи своју отаџбину у ратовима 90-тих година 20. века и онима који су бранећи нашу земљу погинули  током НАТО агресије 1999. године. Спада у меморијалне комплексе, споменике и спомен обејежја која се налазе под заштитом државе. На споменику поред  имена погинулих бораца стоји следећи текст „Младост угашена никад да се не заборави“.

Лит: Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица, Услови и мере заштите непокретног културног наслеђа за потребе израде плана генералне регулације насеља Стара Пазова,  Сремска Митровица 2014.

Соколски дом Краљ Петар I Ослободилац

Соколски дом у Старој Пазови саграђен је 1931. године, према нацрту који је бесплатно направио чувени српски архитекта и тадашњи начелник грађевине Момир Коруновић (1883-1969) из Београда. Остао је упамћен као зачетник савременог српско-византијског стила, као једини архитектонски оригинални стил који је настао на овим просторима, док је професор архитектуре Предраг Зрнић (1904-1990) (потомак обор кнеза јасеничке кнежине крагујевачке нахије Теодосија Марићевића из Орашца) из Београда разрадио тај нацрт, а радове је надгледао његов рођени брат Марко Зрнић такође архитекта.

Соколско друштво у Старој Пазови основано је 15. августа 1906. године на заузимање општинског лекара др Јована Бараћа и књиговође Штедионице у Старој Пазови Јована Вучковића. Друштво годинама није имало подесне вежбаонице па се из тих разлога крајем 1927. године почело озбиљно размишљати о изградњи соколског дома. Потреба је постала још већа 1928. године када је дотадашња соколана отказана, тако је друштво те исте године приступило и коначном решењу зидања дома. Захваљујући високој свести и увиђавности, општинских одборника, на челу са адвокатима Виктором Рупом и Бранком Кијурином, друштво добија у центру места врло погодно земљиште за зидање свога дома. Општински одбор је тада дао помоћ у износу од 30.000 динара, такође је исти новчани износ на залагање чланова друштва дала и Петроварадинска Имовна Општина, а чланство и грађани су скупили око 100.000 дин.

Изградњу су такође помогли соколска жупа – Београд у износу од 15.000 дин, Хигијенски Завод у Н.Саду 5.000 дин, а мањим износима помогле су месне установе: Српска ратарска читаоница, Читаоница Срба Занатлија, Учитељско друштво среза старопазовачког и града Сремских Карловаца, као и тадашње општине у срезу. Године 1930. Управни одбор закључује да дом који се ради пуном паром назове дом Краља Петра И Ослободиоца као видан знак захвалности великом Краљу Ујединитељу нашег народа, чиме друштво крунише свој рад започет пре 25 године. Друштво је приредило велику свечаност 5. октобра 1930. године приликом освећења камена темељца дома. Поворка је ишла до православне цркве, одакле се вратила до дома, темељ је у 12 сати освећен од стране месних свештеника, све три вероисповести: Араницког Милоја, Хурбана Владимира и Саловац Ивана, који су после освећења одржали и пригодне говоре, присутном великом броју сокола и грађанства. Камен темељац је први ударио изасланик његовог величанства Краља, а претходно је била прочитана повеља, која је стављена у темеље дома. Угледни листови “Политика”, “Правда”, “Време”, “Новости” и “Народна Једнота”, доносе извештаје о освећењу темељца соколског дома и изражавају се похвално о раду друштва у Старој Пазови.

Дом се састоји од високог, истуреног правоугаоног блока са вежбаоницом 14 x 10 метара, и нижих делова са помоћним просторијама. На уличном прочељу сала има три лучна прозора са архиволтама  које су биле обојене црвеном бојом. Овај плитко истурени блок зграде, покривен четвороводним кровом, фланкиран је ниским, троделним лучним тремовима. У згради се данас налази КУД „Бранко Радичевић“ и музичка школа.
Литература:
Споменица соколског друштва у Старој Пазови 1906-1931., Стара Пазова, 1931.
Александар Кадијевић, „Момир Коруновић“, Београд 1996.

 

Споменик палим јунацима за Ослобођење и Уједињење 1914 – 1918. године

Године 1928. соколско друштво у Старој Пазови закључује да подигне Споменик на  старопазовачком гробљу у знак пијетета палим јунацима за ослобођење и уједињење што је и учињено. Према казивању старих суграђана предспоставља се да је камен за градњу споменика донет са Кајмакчалана. Освећење споменика обављено је веома свечано уз чинодејство свештеника све три вероисповести, а старешина је у име друштва одржао и пригодан говор. Овој свечаности присуствовали су изасланици председништва министарства и министарства унутрашњих дела, министарства војске и морнарице и министарства просвете, затим делегати свих месних власти и корпорација као и многобројно грађанство. Данас на споменику постоје две беле мермерне плоче на српском и словачком језиком, исписан је следећи текст: “Српским јунацима палим за народно Ослобођење и Уједињење 1914-1918, Соколско друштво Стара Пазова, 1928.”

Лит: Споменица соколског друштва у Старој Пазови 1906-1931., Стара Пазова, 1931.

Кућа породице Руп

Објекат грађанске архитектуре у улици Ћирила и Методија бр. 13 , изграђен је крајем XИX века, а припадао је некада породици Руп. У питању је репрезентативни  слободностојећи приземни објекат, стамбене намене, смештен у централном делу старог градског језгра Старе Пазове. Основа објекта је у облику ћириличног слова “Г“ зидана опеком, кућа је постављена са главном фасадом на регулационој линији ул. Ћирила и Методија. На фасади се налази шест ритмично распоређених двокрилних прозора са наглашеним непрекинутим подпрозорским банком. Постоје четири улаза у објекат. Ентеријер објекта је репрезентативан. Рупови су били стара и угледна старопазовачка породица германског порекла, а  најзначајнији из ове породице били су Виктор Руп (1874-1952) по занимању адвокат и један од покретача развоја Старе Пазове с почетка XX века и његов син  Ђура Руп (1902-1976) такође угледни пазовачки адвокат. Пошто нису имали своје директне потомке кућа се данас налази у приватном власништву али се објекат налази под заштитом државе као део непокретног култуног наслеђа.

Лит: Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица, Услови и мере заштите непокретног културног наслеђа за потребе израде плана генералне регулације насеља Стара Пазова, 2014.
Миливој Ковачевић, Пазовачке породице, 2016.

Кућа породице Рапаић

Кућа у улици Ћирила и Методија бр. 32 била је у власништву чувене трговачке породице Рапаић. Њен власник био је  велетрговац Прока Рапаић  (1889  ̶  1973)  који је своју радњу држао у згради штединионице породице Петровић. Породична кућа је подигнута  између 1923 – 1924. године и имала је девет просторија. Представјла подужни правоугаони објекат постављен на регулациону линију и прекривен двоводним кровом. Са десне стране куће налази се ајнфорт са декоративно украшеним надсветлом од разнобојних комада стакла геометријски обликованих око средишњег ромбоидног поља. Леви део објекта је са два пиластра од правоугаоних нутни издељен на два поља који сваки садржи по два правоугаона прозора. По два прозора везује и заједнички подпрозорски банак а изнад сваког прозора по средини налази се клинаста метопа. У зони фриза јављају се необични вертикални и водоравни мотиве који подсећају на стилизовани источњачки орнамент. Породична кућа представља непокретност под претходном заштитом Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици.

Лит: Миливој Ковачевић, Пазовачке породице, Стара Пазова, 2016.
Текст је написан на основу података добијених од Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица

Дом Кола српских сестара из Стара Пазове

Зграда у улици Вука Караџића бр. 6 у Старој Пазови некада је била дом одбора Кола српских сестара из Старе Пазове. У извештају Кола српских сестра из Старе Пазове за 1930. годину у календару “ Вардар” стоји да је земљиште за изградњу  Просветног дома КСС поклонила Српска црквена општина а један део прилога за подизање дома  чланице су добиле од одбора Кола српких сестара из Ниша, Херцег Новог, Дрвара (Босна), Крушевца, Ђевђелије, Руме, Сремских Карловаца, Пећи и Сиска. У то време сем школе за Србе није било ни једне просветне установе па је постојала потреба за изградњу дома у који би се сместила домаћичка и занатска школа, дечије обданиште и забавиште. Чланице су и наредне године наставиле да скупљају прилог за изградњу дома и успеле да скупе још средстава од својих чланица иако је та свота била далеко од предрачуна за зграду.  Коло српских сестара из Старе Пазове је писало разне молбе за помоћ око изградње од свих министарстава,  тадашњој Дунавској Бановини,  а од ташадњег бана добиле су обећање да ће им помоћи. Све молбе које су послале добиле су назад са одговором да за ту сврху нема средстава. Осећајући тешкоћу и  потребу  своје  средине решиле су да зидају свој дом па макар и смањиле план и сазидале само један ред просторија са улице. Прорачун за изградњу Дома износио је исправа 200.000 динара. Увиђајући да је немогуће извести зграду таквих размера, због недостатка средстава, Одбор је у сагласности са инжењером  Миланом Поповим (зет старопазовачког велепоседника Николе Петровића) скратио план, те је после обављене лицитације, изградња дома поверена најјефтинијем понуђачу уз своту од 17.500 дин за зидарски и тесарски посао.

Надзор над изградњом Дома, као и набавком материјала, исплате и друго водила је грађевинска инспекција Кола, коју су сачињавале поред чланица и чланови друштва. Сав материал и то: 200 кола цигле, грађу са железничке станице и 36 кола песка из Белегиша превезли су сељаци из места. Изградњу су помогли Министарство социјалне политике и народног здравља а Удружење занатлија из Старе Пазове је такође својим прилогом постало велики добротвор друштва, такође су  помоћ добили од банске управе Дунавске Бановине и од старопазовачке општине. Како би одговориле дужностима и исплатиле све рачуне за довршење Дома, чланице су морале подићи и кредит од 15.000 дин од штедионице Дунавске бановине. У извештају Кола у календару “Вардар” за 1935. годину стоји да је зграда довршена и освећена. Освећење је извршио патријарх Варнава уз асистенцију многобројног свештенства.

Зграда је 1936. године издата Општини како би се формирала државна мешовита Грађанска школа. Коло је 1939. године основало и дечије забавиште у сарадњи са родитељима. Те исте године отказана је кирија општини за Грађанску школу због намере да се подигне спрат ради оснивања сталне домаћичке школе са интернатом  за девојке из целе тадашње Бановине. Градњу  спрата су помогли управа Дунавске Бановине у Новом Саду и  председништво  Народне скупштине. На основу извештаја за 1941. годину у календару “Вардар” стоји да је спрат завршен, а зграда окречена и споља и изнутра и најзад је формиран први тромесечни течај за домаћице у згради Дома. Ограду је урадио директор тадашње основне школе Димитрије Дивљак  са својим ђацима, а материал је купљен на основу прилога чланица. За време Другог светског рата зграда је служила као усташки штаб где су мучени многи родољуби.  На згради  су 1946. године постављене две плоче од ваљаног камена са именима жртава фашизма на српском и словачком језику. После рата зграда је служила као читаоница, а данас је у њој Основна школа “Бошко Палковљевић Пинки”.

Лит: Календар “Вардар” 1930-1941.

Словачки народни дом

Словачки народни дом је монументална зграда издужене правоугаоне основе постављен на регулациону линију улице Ћирила и Методија бр. 11.  Налази се у саставу старог градског језгра Старе Пазове, у непосредној близини евангеличке словачке цркве а.в. Идеја о изградњи Народног дома који би био место окупљања југословенских Словака и Чеха, настала је 1923. године. Рад на пољу културе интезивира се након 1928. године, када су Словаци у Старој Пазови уједињени у евангеличком црквеном сабору изградили Црквено – народни дом, касније назван Словачки народни дом са прелепом салом коју је користила црква, али која је служила за одржавање позоришних представа. У њој је била смештена Словачка народна читаоница, у дому је своје просторије имао и црквени сабор, ту су се одржавали и часови веронауке, увежбавале црквене песме, састајали презбитери и обављале остале активности.

Овде су своју делатност развијала и словачка друштва као на пример позоришни кружок, сељачки хор, добровољно ватрограсно друштво, спортски клуп „Шћефањик“ и народна школа. На објекту је наглашена хоризонтална подела фасаде. Подела је постигнута ниским соклом, правоугаоним пољима испод прозора, напрекинутим профилисаним банком, фугованим нутнама платна прозорске зоне, архитравом изнад удвојених прозора, профилисаним венцем, фризом и богато профилисаним поткровним венцем. Средишњи део зграде је нешто увучен у односу на два бочна дела. На средини објекта се налази главни улаз надвишен тимпаноном. Са сваке стране улаза налазе се по четири двокрилна прозорска отвора, по два повезана архитравном гредицом. Изнад удвојених прозора је по један бело окречен ромбоид. У фризу наспрам главног улаза пише: „СЛОВЕНСКÝ  НÁРОДНÝ ДОМ“. Са стране улаза испод тимпанона су украси у виду круга и трака, обојени у бело. Данас се у овој згради налази СКУД “Херој Јанко Чмелик”.

Текст је написан на основу података добијених од Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица

Сеоска кућа породице Вајђик

Кућа породице Вајђик, представља интересантан пример словачке задружне куће, из прве половине двадесетог века (1925) са богатом декорацијом на фасади. У дворишту се налази и добро очуван економски објекат – амбар са котобањом, постављен ужом страном на регулациону линију улице. Кућа у Партизанској улици број 42 у Старој Пазови, репрезентује градитељско наслеђе и начин живота словачког становништва у Старој Пазови.

Текст је написан на основу података добијених од Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица

Зграда суда

Зграда суда у Старој Пазови налази се улици Карађорђева бр. 3, а саграђена је у другој половини 19. века. Представља репрезентативни слободностојећи приземни објекат градске архитектуре, јавне намене, смештен у централном делу старог градског језгра Старе Пазове, основе у облику ћириличног слова „Г“. Монументални објекат је зидан у стилу еклетике и представља непокретност под претходном заштитом.. Бочни делови зграде су нешто дужи од средишњег и испадају за 1м. Оба бочна дела имају по два лучно завршена прозора повезана непрекинутим натпрозорником. На централном делу средишњег увученог дела се налази улаз у зграду суда лучно засведен у кровном делу надвишен троугаоним тимпаноном. Са стране улаза су по три правоугаона прозора. Сви отвори на згради су фланкирани плитким пиластрима од висине сокла до профилисаних надпрозорника, сви наглашени бојењем у браон боју у односу на беж боју целокупне зграде. Хоризонтална подела фасаде је наглашена соклом, нутнама у пољима око прозора, портала и на рубовима зграде, као и хоризонталним венцем и поткровним профилисаним венцем. Истурени бочни делови зграде имају истурени кровни покривач који их прати.

Текст је написан на основу података добијених од Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица