На потесу некадашњих Доњих њива, југозападно од Голубинаца постоји водица на коју народ долази на летњег Светог Николу 22. маја. Легенда о оснивању није до данас сачувана. Према црквеном летопису водица је прихваћена од стране цркве 1856.године, када је поред исцелитељског бунара постављен дрвени крст са иконом Светог Николе. Нешто касније подигнут је и чардак који се услед невремена срушио на Светог Илију 1887.године. Како је у то време водица у Голубинцима била место где се народ окупљао у великом броју за празник посвећен Преносу моштију светог Николе, одлучено је да се подигне нова грађевина Капела, која и данас постоји, саграђена је уз помоћ свештеника Дамјана Прерадовића, трудом свих мештана Голубинаца а посебно Светислава Николајевића, који је даровао 4000 цигли и 1000 комада црепа за њену изградњу. Освећена је 30. априла 1889.године. У црквеном летопису забележено је да су тога дана “ прије зоре и пре литургије” три топа огласила народу свечано освећење богомоље. Капелу су осветили изасланик тадашњег епископа сремског, месни парох и парох оближњег села Војке уз присуство многобројног народа. Након освећења био је приређен заједнички обед присутних гостију и виђених Голубинчана. После подне истога дана окупљена омладина играла је кола уз звуке гајди.

Према попису из тог времена, капела је “доста повелика”, грађена је од солидног материјала, изнутра је “сва измолована”, а имала је и иконостас и на кули мало звоно. Поред капеле подигнута је сеница.

Капела је подигнута над извором, у правцу исток-запад. То је једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом и звоником. Озидана је циглом, покривена бибер црепом. У капелу се улази са западне стране, један прозор се налази у олтару, а по један са сваке стране брода. Изнад улазних врата у плиткој ниши некада се налазила слика патрона Светог Николе. Забат од зидног платна одвојен је сливком од бибер црепа.

Са јужне стране брода, са спољне стране, налази се бунар из кога се узима вода. Изнад бунара на спољном зиду капеле постављена је икона Свете Недеље. Некада се на водицу долазило сваке младе недеље и тада су се читале молитве за здравље. Ту се народ окупљао и на ђурђевдански уранак. За Светог НИколу, славу водице из села се и данас долази литијом. Поред православаца у већем броју на водицу у Голубинце долазе и римокатолици. Инвентар капеле, звоно и иконостас нестали су за време Другог светског рата.

Капела је обновљена 1967.године. У капели је постављен иконостас, рад Драгана Бјелогрлића, сликара из Новог Сада и Анђелка Радића, столара из Новог Сада. Двадесет три иконе биле су распоређене у три зоне. Иконе су рађене прилозима мештана. Имена ктитора су уписана на појединим иконама, а исти мајстори су моловали и унутрашњост цркве. Уочи Св. Саве 1969. године капелица је демолирана и уништен је иконостас. Нови иконостас, мала певница И налоњ за целивајућу икону, рад истог сликара Драгана Бјелогрлића И дуборесца Емила Пенова постављени су крајем исте године. Године 1998. вршена је генерална обнова капеле и доведена струја. Потомак породице Малетић, Александар Младеновић је при обнови капеле Св. Николе на водици набавио звоно а освећење звона извршио је преосвећени епископ сремски Василије 1999.године у присуству верника и гостију голубиначке парохије.Црква је евидентирана као непокретно културно добро од стране Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица.

Литература:
Мирјана Ђекић, Водице у Војводини, Покрајински завода за заштиту споменика културе Војводине,2001.
Весна Опачић, Ликовна колонија Водице, Голубинци, 2010.
Документација Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица